IN MEMORIAM - МР ДЕЈАН ТАНИЋ

 

Са великом тугом и болом примили смо вест да је изненада престало да куца срце нашег великог пријатеља и члана Саветодавног одбора организације „СОКО“, мр Дејана Танића.

Јагодина је данас остала без једног од својих најбољих интелектуалаца и културних радника, али, пре свега, без једног великог човека.

 

Драги наш пријатељу и саборче, велико ти хвала за све што си чинио за наш град, државу и читаву заједницу. Хвала ти што си ударио темеље наше организације и што си увек био ту да заједничким снагама ширимо, како си ти то увек волео да кажеш, „космополитску идеју“.

Тежио си, као и највећи српски мислиоци, ка томе да аутентично родољубље мора бити засновано на универзалним људским вредностима.

 

Свака реч коју бисмо сада изговорили била би мала за све оно што си чинио, не само за нас, већ за читаву нашу заједницу и много шире.

Никада те нећемо заборавити и трудићемо се да твоје дело и твој дух наставе да живе кроз нашу организацију.

Нека ти Господ Бог подари рајско насеље у Царству небеском.

 

Мр Дејан Танић био је члан Саветодавног одбора организације „СОКО“. Рођен је 1966. године у Јагодини. Гимназију је завршио у Јагодини, а Филозофски факултет, Одсек за историју, у Београду, где је дипломирао, магистрирао и стекао статус кандидата наука.

Као популаризатор науке и културе, одржао је велики број предавања, промоција и медијских наступа, а учествовао је и на бројним округлим столовима и научним скуповима.

Био је аутор и коаутор више од 50 изложби, за које је припремао каталоге и водиче. Као аутор, коаутор, приређивач и преводилац, објавио је 23 књиге научне и стручне литературе, међу којима су најзначајније: „Устанак Богдана Хмељницког“, „Слава Русији или историја државе руске“, „Истина о Ивану Грозном“, „Руско царство и Српска православна црква“, „Дипломатија Српске православне цркве“, „Србија и Трећи Рим“, „Козачки устанак“ и друге.

Аутор је и књиге „Меморијали Црвене армије на тлу бивше Југославије“, која је уручена председнику Руске Федерације Владимиру Путину приликом његове званичне посете Србији.

Био је један од најбољих познавалаца руске историје на нашим просторима. Био је запослен у Историјском архиву „Средње Поморавље“, где је у два мандата обављао дужност директора.