Саша Недељковић: СРПСКИ СОКОЛИ У БОРБИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ

Један од првих српских гимнастичара био је  Ђорђе Марковић Кодер. Предавао је 1846. у Сегедину у гимназији гимнастику и мачевање Стеви Тодоровићу. Прешао је у Нови Сад а одатле  1848. у Београд на војну академију за учитеља гимнастике и мачевања. (1)

Ђорђе Натошевић је уз помоћ Јована Ђорђевића и Стевана Тодоровића радио на друштвеној и школској гимнастици у Новом Саду од 1853 до 1857. Натошевић је 1857. постављен за надзорника школа у Српској Војводини те се преселио у Темишвар. (2)) По доласку у Београд 1857. Стева Тодоровић основао је Сликарску школу. Уз сликарство школа је обухватала певање, свирање мачевање, телесно васпитање и приређивање позоришних представа. Завод је помагао кнез Михаило. Школа је трајала до одласка Стеве Тодоровића 1864. у Италију. После гимназије у Новом Саду гимнастику као наставни предмет увела је српска Препарандија у Сомбору, а 1863. уведена је у Текелијануму (дом српских ђака и студената) у Будимпешти. Чим је именован надзорником у Текелијануму Јован Јовановић Змај је тражио и добио дозволу од Матице Српске да уведе гимнастику. (3)

На Четвртој  омладинској скупштини 1869. у Великој Кикинди која се одржала под ведрим небом у присуству 3.000-4.000 омладинаца и осталог српског народа присуствовао је и изасланик чешких Сокола, Валерије Хибшман. Председник скупштине Хаџић поздравио је нарочито брата Чеха, који је донео поздрав српској омладини од Прашког  Сокола.

Књижевник Лаза Костић, члан уједињење омладине  и ђак Натошевићев, сазвао је 3. јула 1872. у Новом Саду састанак ради оснивања гимнастичког друштва. Друштво је основано под именом  „Прво новосадско јачачко, веслачко и ватрогасно друштво“ . У управу друштва изабрани су старешина др. Лаза Костић, справар др. Милан Јовановић Батут  и друштвени лекар др. Јован Јовановић Змај. Уписало се око 125 чланова. Лука Јоцић је предложио за име друштву „Соко“.На скупштини одржаној у марту 1874. друштво је узело име Соко. Правилима друштва предвиђено је да се слична друштва споје у Венац (савез). По угледу на друштво у Новом Саду, омладина је у Панчеву 1875. основала „Јачачко друштво“, а у Вршцу  1878. под именом   „Венац“. Рад друштава ускоро је замро, као и сви покушаји омладинаца  да створе организован и смишљен рад у смислу резолуција омладинских скупштина. (4)

Лаза Костић је касније прешао у Београд и учествовао у Београдском друштву за гимнастику и борење  и 1909. на соколском слету у манастиру Раваница у Срему.

На иницијативу др. Владана Ђорђевића основано је 1882. Београдско друштво за гимнастику и борење. У управу друштва изабрани су Стеван Тодоровић и др. Лаза Костић.

Почетком 1893 . у Фочи је основано соколско удружење.Удружење је основало трезвеносну секцију. Аустријска власт је забранила рад друштву и наредила да се гимнастичке справе униште. Друштво је наставило рад као трезвењачко под називом „Побратимство, Дружина православних Срба у Фочи“ и наставило је да негује соколске идеје. (5)

Половином  године 1898. у „Бранковом колу“ изашао је чланак професора Тихомира Остојића, „Видовданска Слава у Раваници“, у коме предлаже да се приреде у долини врдничкој сваке године о Видовдану  гимнастичке утакмице са трчањем, скакањем, бацањем камена са рамена и народним играма. О томе се писало у тадашњим часописима Србобрану и  Србадији. Те година на Видовдан у Раваници је основано друштво Св. Кнеза Лазара. Друштво је требало да сваког Видовдана осим јуначког надметања приређује Косовску представу, изложбу ручног рада, видовданску службу, делило би споменице и награде и требало је да издаје свој орган „Видовданска слава“. Друштво није никад оживело.

У Новом Саду 1901. обновљено је соколско друштво. За председника изабран је Тихомир Остојић, за учитеља Ј. Агрима а за благајника Никола Илић. Вежбало се два пута недељно увече, а сваке суботе одржаване су другарске вечери, на којима су се водили соколски разговори. Пре растанка била би отпевана соколска и која друга патриотска песма. До краја 1902. друштво је престало са радом. (6)

После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе  у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде. Исте 1903. основана су гимнастичка друштва Обилић у Мостару и Српски соко у Сремским Карловцима.

У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине  у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку учествују ђаци из свих српских покрајина и прате своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносе се хитно резолуције … . Од свега тога  остаје, лист „Омладински гласник“, који вегетира две године; оснива се помоћу омладинаца неколико нових земљорадничких задруга по селима; ствара се десетак народних књижница које ускоро нестају, и оснива се Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предлаже у „Омладинском гласнику“ оснивање сокола на све стране. (7) Лаза Поповић је ступио у контакт са чешким соколима. Оснивање Српског сокола је једини трајни успех Омладинске скупштине. Омладинци који су покренули Српски соко, разишли су се по школама, а Лаза Поповић је остао сам са неповерљивим грађанима, и међу њима неколико романтичара прошле омладинске генерације. Било је присутно неповерење и ометање рада соколског друштва од старијих грађана и професора. Тихомир Остојић, професор Новосадске гимназије, издаје свеску својих чланака о гимнастици и посвећује је Соколима у Карловцима.У тим чланцима говори о реформи видовданске славе у Раваници у Срему у националном и витешком духу.  Патријарх Бранковић је 1906. поклонио карловачком соколу кућу с околним зградама и земљиштем.  Српски соко су помагали књижевник Паја Марковић Адамов и други српски писци.  Нова соколска друштва  оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су  Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна,Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора …). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе. Врхунац рада били су од 1906. Видовдански слетови са вежбама и такмичењима у јуначким играма у  Сремској Раваници.

Води се борба против пијанства, стварањем соколских читаоница. Прво сеоско соколско друштво основано је у Двору на Уни.  Први пододбор Побратимства основан је у селу Разбоју код Босанске Градишке 1909. и друштво је основало соколску секцију. Вођство Српског сокола у Босанској Градишци дошло је прво на мисао да се соколство пресади у широке народне слојеве помоћу Побратимства. Први велики слет побратима и сокола одржан је у Босанској Градишци на Видовдан 1911. Поворка од 600 дицсиплинованих побратима  ишла је са соколском музиком на челу. Слет је привукао велике масе народа не само из босанско-градишког среза, него и из срезова суседне Славоније. На слету је присуствовао старешина др. Војислав Бесаровић из соколске жупе Сарајево. Као гости били су присутни Живојин Дачић испред Народне Одбране, др. Милош Поповић испред Савеза Трезвености, гуслар Петар Перуновић, др. Андрија Штампар испред антиалкохолних друштава из Хрватске и Славоније и велики број интелектуалаца и студентске омладине из Босне и суседне Славоније. Побратимски покрет у Херцеговини у Мостару водио је Чеда Милић. (8)

Упоредо са соколским оснивана су гимнастичка друштва Душана Силног и Обилића. Пододбор  Српског просветног  и  културног друштва „Просвјета”  у  Мостару, чији  је  председник  био  Алекса  Шантић,  основао  је  1903.  Српско  гимнастичко  друштво  Обилић. Да би подстакао оснивање нових друштава Обилић  је  изводио  вежбе  и у  другим  градовима (Сарајево,Чапљина). После  посете  Обилића  1906. Сарајеву, група  српских  прегалаца  у  Сарајеву  окупљена  око  Просвјете  и  листа  „Српска  ријеч”  основала је Српско гимнастичко  друштво „Душан  Силни” (9) Прегаоци  окупљени  око  Српске  Зоре  основали  су  1907.  Српско  гимнастичко  друштво „Душан Силни” у Дубровнику. На челу дубровачког Душана Силног  био  је  Мате  Грацић, власник   Српске  штампарије у  Дубровнику. Душан Силни окупио је преко 100 чланова. У почетку друштвене просторије и вежбаоница биле су смештене у зградама старешине Грацића на Пилама. Схватање  јавности  да  је Душан Силни акробатско друштво ометало  је  јачање  друштва. Да би подстакли оснивање нових друштава душановци из Дубровника  су са својом музиком 26. јуна 1910.  приредили излет бродом у Цавтат и Боку Которску. Кад су душановци  стигли у Котор на обали су их дочекала сва которска друштва и маса грађана из читаве Боке. Дочек је био срдачан и братски. Душановце је поздравио др. Божо Вукотић, а госпођица Даница Петровић Његош предала је киту цвећа председнику душановаца. Тога дана одржана је јавна вјежба, као и концерт пред кафаном Дојми. Др. Божо Вукотић се захвалио браћи из Дубровника на шта му је одговорио Кристо Доминковић ватреним говором. После  излета  основана  су  нова   друштва  у  Котору, Херцег-Новом  и  Ђеновићима. Поводом оснивања Српског сокола Херцег Нови  лист „Српски Соко“ донео је чланак у коме се каже : „Овдашња се српска омладина већ одавна спремала да оснује Српски Соко, да не будемо постидни пред својом браћом. Но у овој опћој апатији нашој на Српском Приморју не могасмо остварити своју замисао. Али нам недавно дође у походе „Душан Силни“ из питомог Дубровника, продрма нас из дријемежа и сада је Српски Соко код нас свршена ствар. Одзив је лијеп, и спремамо се на посао. Наручили смо и справе и онда ћемо напријед са снагом соколском. Здраво!“ (10)

Савез  витешких  друштава  Душан  Силни  и  Савез  српских  соколова  ујединили  су  се  8.11.1909.  у  Савез  соколских  друштава  Душан  Силни. Први састанак  ради  расправљања  питања  уједињења  одржан  је  25.октобра 1909. у  Крагујевцу. Настојањем др. Јозефа Шајнера, чешког соколског старешине, и утицајем краљевића Ђорђа спојила су се оба савеза. Савез  је  окупио  20  друштава. Слет  бугарских  Јунака приређен  је  1910. у  Софији, а  пут  за  Софију  водио  је  преко  Београда. Том  приликом  у  Београд  су дошли  претставници  српских  соколских и  витешких друштава  из  Срема, Крајине, Приморја, Старе Србије, Босне и Херцеговине. У Београду скопски душановци били су гости  друштва „Српска браћа” . Поворка у Београду сврстана је у улицама око хотела „Славија”.  Душановцима из Скопља и Дубровника указана је почаст тиме што су поворци ишли иза чешких сокола. Поворка је прошла улицама : Краља Милана, Теразијама и Васином где су са балкона Универзитета одржани поздравни говори, па до Града  у коме је било слетилиште (11).  После одржане  јавне  соколске  приредбе  у  Горњем  граду, којој  је  присуствовао  и  престолонаследник  Александар, и   после  пријема  у  двору  краља  Петра, представници  српског  соколства  из  Србије, Старе Србије  и  са  територије  Аустро-Угарске  одржали  су   састанак  у  Београду. На  састанку  одржаном  од  7  до  9   новембра 1910. Глиша Елезовић и Јово Алексић  представљали су Стару Србију а Кристо Доминковић Приморје.  На  састанку  одлучено   је   да  се  створи  Српски  соколски  савез  са  седиштем  у  Београду.  На  слетовима  у  Загребу  и  Прагу  наступало  би  се  под  заједничком  савезном  заставом  (Душана  Силног)  и  заједнички  вежбало  симболичну  вежбу  ослобођења. Прва  скупштина  Српског  соколског  савеза  одржана  је  у  Београду  28  фебруара  и  1 марта 1911. У  прогласу  Управе  савеза  истиче   се :  „Као  јако  средство  за  вођење  културне  борбе, соколство  биће  неопходна  потреба  српском  народу,  и  у  тој  борби  мора  бити  што  више  бораца, јер  и  то  ће  бити  услов  победе  коју  српски  народ  мора  изборити ….”. (12)

После почетка Првог балканског рата многи побратими хтели су да иду као добровољци у Србију. Руководство је било за то да  остану у Аустро-Угарској и да ту изврше своју дужност када буде требало. Организован је рад у свим друштвима око прикупљање помоћи за Српски Црвени Крст у Београду. Сарајевска „Просвјета“ је заједно са другим српским културним установама у Босни и Херцеговини за три месеца прикупила и послала прилога у рубљу и новцу Српском Црвеном Крсту у вредности од милион златних круна.(13)

Говорећи о значају Соколског слета у Прагу 1912. соколски старешина др. Иван Рибар истакао је : „Слет 1912, шта више, својом важношћу, изазвао је огромну пажњу у иностранству а сама Аустроугарска осетила је у њему једну силу … Тада се Соколство, као представник жеља свих нас, приказало  снагом на коју се мора рачунати. И ако са засебним организацијама ми смо у Прагу са Србима из пречанских крајева заједнички наступили. … Соколи из Србије, … нама су необично импоновали. У њима смо гледали снагу, која је била наша највећа вера. … Тада смо осетили да је она наш водић.” (14)

После  сарајевског  атентата  све српске установе и друштва у Аустро-Угарској нашле су се на удару руље.  Против старешина Српских сокола и Побратима покренут је Бањалучки велеиздајнички процес. Упркос томе српски соколи настојали су да пребегну из Аустро-Угарске војске и придруже се као добровољци српској војсци. У чланку „Из минулих дана” објављеном у листу „Дубровник” један добровољац описао је свој пут од Одесе преко Мурманска до Солунског фронта. У чланку је истакнуто : „У праскозорје на Видовдан 1916 године, задојен најсветлијим идеалима дуговања свом народу и југословенској идеји, и ако водник пука гласовитог црножутог шуцкора, успео сам да са цијелим водом војника и четири митраљеза пребјегнем једнокрвној браћи, а тим допринесем од стране Словинске Атине сјенку користи при стварању наше толико жељене отаџбине. … Поносан сам што сам доживио да будем војник Карађорђевића војске, … ”(15)  Соколи су пре доласка  српских  официра организовали  добровољачке  јединице.  Добровољци  су  се  уз  велике  напоре  после  револуције  у  Русији  пребацили  на  Солунски  фронт.

По избијању Првог светског рата Соколи у Америци организовали су прикупљање добровољаца за Србију. Соколска друштва су са својим заставама као добровољци кренули на фронт. Добровољци су послати на војну обуку у логор Лазуаз у Северној Африци. Били су из свих српских покрајина, али највише је било Личана, а било је нешто Хрвата и Словенаца. Долазили су у бизертско пристаниште по групама са заставама. Од пристаништа су полазили кроз град  Бизерту са заставама напред, а предводила их је српска коњичка музика. У логору су распоређивани по баракама, на које су они истицали своје заставе донесене са собом још из Америке. Године 1917. образован је официрски кор за добровољце у Солуну.  Официрски кор пребачен је у Бизерту као Команда Југословенског Добровољачког  Пука. Командант пука са својим штабом боравио је у логору Лазуазу. Вршена је обука у ратним  вештинама, ту су добровољци положили заклетву. По полагању заклетве, око 50 најписменијих добровољаца пребачено је у подофицирску школу, да сврше официрски курс за резервне официре. Кад су добровољци завршили војну обуку, онда су пред српску офанзиву на Солунском фронту, кренули из Бизерте у Солун, “где су својим херојским  делима доказали,  да нису узалуд дошли.” У редовима српске војске учествовали су у пробоју Солунског фронта и ослобађању отаџбине. (16)

Соколи су учествовали у преносу посмртних остатака Видовданских хероја из Чехословачке у Сарајево. Делегација Сокола и прашких студената на челу са Стевом Жакулом, старјешином Босанско-Херцеговачке жупе, кренула је 1.јула 1920. у Терезин да преузме посмртне остатке сарајевских бораца за слободу. У делегацији су били и др. Лаза Поповић, старјешина Загребачке жупе, и др. Богдан Видовић, вођа Босанско-Херцеговачке жупе. Целокупно становништво Терезина дочекало је делегате. Моменат растанка терезинског становништва са посмртним остацима хероја био је дирљив. Сандуци су били окићени цвећем и венцима. Кренули су за Праг, а сутрадан, 2 маја 1920. са соколским југославенским возом преко Линца, Граца и Загреба у Босански Брод. Ту су остали сандуци до 6.маја, а потом у свечаним мртвачким колима кренули су за Сарајево. Превезени су посмртни остаци Гаврила Принципа, Трифка Грабежа, Недељка Чабриновића, Јакова Миловића, Митра керовића и Неђ. Керовића. Заједно са Данилом Илићем, Вељком Чубриловићем, Мишком Јовановићем, Марком Перином и Богданом Жерајићем покопани су у заједничку гробницу на гробљу у Кошеву. На месту атентата говорио је са трибине Васиљ Грђић.(17)

У предговору Споменице коју је издало Соколско друштво у Старој Пазови др. Лаза Поповић истакао је : „Није било веће сиротиње, није било мање искуства, није било горих прилика, па се обарало, јуришало и заузимало, увек напред и са огромним одушевљењем само напред … оних дивних ђака, богословаца и омладинаца фрушкогорских од пре двадесетпет и више година, … Чудна су и велика времена била, али за нас нису прошла.”(18)

Почетак српске гимнастике можемо везати уз име Ђорђа Марковића Кодера.  Гимнастичка друштва је организовала Уједињена омладина српска али њихова друштва су брзо замрла као и сви покушаји омладинаца  да створе организован и смишљен рад у смислу резолуција омладинских скупштина. Соколско друштво у Фочи 1893. забранила је аустријска власт. Оснивач Српског соколства Лаза Поповић ступио је у контакт са чешким соколима. Од 1904. до почетка Првог светског рата Соколство је као нагла бујица усталасала српски народ без обзира на тадашње државне границе. Упоредо са соколским оснивана су гимнастичка друштва Душана Силног и Обилића. Сва српска гимнастичка друштва ујединила су се у Савез српског соколства. У Првом светском рату у Загребу и Бањалуци суђено је старешинама српских сокола. Упркос томе српски соколи настојали су да пребегну из Аустро-Угарске војске и придруже се као добровољци српској војсци. После победе у Првом светском рату соколи су стајали пред тешким задатком да сачувају оно што је тешко и крваво стечено.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за

историју здравствене културе Србије

                                                                           

Саша Недељковић: Соколско друштво Дубровник двадесетих година

Дубровачко друштво „Душан Силни” одржало је главну скупштину  26. октобра 1919. на којој је закључено да се друштво уједини са Хрватским соколом. Одржана је изванредна главна скупштина на којој су биле управе  и 217 чланова оба друштва. Председавао је др. Луко Дражић, староста Хрватског сокола а записничар је био Васо Пипер, вођа душановачког друштва. Председавајући саопшти закључак Хрватског сокола, а Васо Пипер извјести о једнаком једногласном закључку Српског соколског друштва „Душан Силни” са жељом да тадашња изванредна скупштина постави темељни камен новом соколском друштву . Пошто су прочитана нова правила изабран је управни одбор уједињеног сокола. Изабрани су староста  др. Луко Дражић,  заменик старосте Душан Бабић, благајник Херман Ерцеговић,  тајник Васо Пипер. На Видовданском соколском сабору одржаном 1919.  у Новом Саду  сви соколски  савези ујединили су се у Соколски Савез С.Х.С.  На Сабору у име Српског соколског друштва „Душан Силни” из Дубровника учествовали су Александар Куртовић, Иво И. Матић и Васо Пипер. Соколска  друштва Српске соколске жупе на Приморју из Дубровника и Боке Которске  ушла су  у Соколску  жупу Мостар, основану 1920.(1)

Старешина  жупе  био  је Чедо Милић, истакнути  национални  и  соколски прегалац. Жупска конституирајућа скупштина одржана је у Мостару 28. марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. После скупштине приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. (2)

   Соколско друштво приредило је 12. марта 1920. у Соколани академију са плесом. Програм је био : 1) Марш; 2) Просте вежбе „Ослобођења” које извео предњачки збор; 3) Потпури из опере „Зрињски” изводио је тамбурашки збор; 4) Сопран соло, певала чланица П.О.К. уз пратњу клавира; 5) Филипи : Свечаност на пољу, изводио је тамбурашки збор; 6) Живе слике (Пирамиде); 7) Беговић, „Пред испитом зрелости”, комедија у једном чину. Просте вежбе су симболички приказивале „Ослобођење” . Сваки покрет имао је своје значење, сваки став је песма за себе. У вежбама је приказана Голгота од Косова до Ослобођења. Вежбама је управљао вођа предњачког оделења Антун Корчуланин, који је завршио двомесечни предњачки течај соколског савеза у Љубљани. Вежбе су припремане за свесоколски слет у Прагу. Управа Соколског друштва позвала је интелигенцију да се придружи соколима. јер Соко није био само друштво за раднице и раднике, сељанке и сељане, него и за интелигенцију. Истакли су :„Кад су наши славни бориоци дали на бојном пољу себе за нас, може и интелигенција дати пар сати седмично за просвјету и културни рад народа. Својим покољенима морамо приправити живот лакши, бољи и срећнији, него што је био наших очева и наш. Препоручамо свима, а особито млађој интелигенцији, да не ступа само у подупирајуће, него у извршујуће чланове, јер ми требамо интензивног рада, а не параде. У редовима предњачког одељења доћи ће у додир најлакше с оном браћом, која жеђа за просвјетом, а нема је ко напојити.” Поводом слета у Марибору 1920. у листу  „Рад” истакнуто је : „Дисциплинирана војска југословенског соколства као носиоц и заштитник напредних идеја у нашем народу преставља један од јаких темеља демократско-либералне Југославије.”  (3)

 Соколски покрет био је покрет који је од својих чланова тражио да буду добровољци у борби за ослобођење и уједињење. Добровољци су у Дубровнику били седам месеци. Дубровник се 23. фебруара 1920, у име отаџбине, опростио са јунацима на најсвечанији начин, уз пуно учешће војске, општине и грађанства. Добровољачка поворка окупила се испред Спонзе (Соколског дома).   Пред полазак добровољаца пред општином говорио је начелник и посланик др. Мелко Чингрија. Захвалио им се у име свих грађана на њиховом држању, које је оставило најбољу успомену. Добровољачки заставници приступили су начелнику Чингрији, а он им је предао две заставе југословенску и америчку. Музика је свирала југословенску химну, а окупљени народ је клицао добровољцима. Затим су сви кренулу у грушку луку. Поворку су предводиле девојке са великим ловор венцем, за њима омладина свих школа под државним заставама. Иза њих су ишли добровољачки барјактари, музика, барјактари свих дубровачких корпорација, певачки хор, соколи, добровољачка чета и маса народа. По писању  листа „Рад” у поворци је било више хиљада људи у густим редовима. У редовима је било 15 до 20 особа. Маса се уз певање и свирање музике кретала према Гружу. Поворка је прешла преко Гружа и допратила добровољце до пароброда. Опет је настало поздрављање и клицање. Док је музика свирала, омладина је певала. Грушка обала била је пуна народа, који је долазио и поздрављао добровољце. Испред пароброда поздравио је добровољце у име омладине др. Дане Кнежевић и један гимназијалац. Одговорили су им беседама два добровољца. Пароброд се отиснуо уз певање, вијање барјака и клицање. Члан сокола Нико Шутић сакупио је 2.918 круна добровољних доприноса за трошкове (југосл. и америчке заставе, плакати, музика …) и том свотом подмирио све рачуне. Катица Лујак је бесплатно радила на извезеним заставама.  (4)

На Главној годишњој скупштини одржаној 15. јануара 1921. у управу Соколског друштва Дубровник изабрани су : старешина др. Луко Дражић, подстарешина  Новак Буквић, благајник Људевит Таишер, тајник  Антоније Бенуси. Одборници : Панто Андрић, Иво Бановић, Обрад Бердовић, Петар Пасарић, Бранко Бубало, Херман Ерцеговић, Нико Филичић, Ристо Милишић, Ивица Надрамија, Дане Ћоровић, Нико Шутић, Милан Ковачевић. Заменици Вилим Доршнер, Михо Ерцеговић, Марко Ђенеро, Урош Јокановић. Начелник (вођа) Нарциз Балдани, Антун Цар, Антун Кукуљица. Соколски суд : Стијепо Ђивић, др. Звонко Стојковић, др. Илија Синдик, проф. Вицко Липановић, Ђорђе Петровић Његуш. Соколско друштво Дубровник учествовало је са осталим дубровачким друштвима у заједничким акцијама. За ,,Дјечји дан” 12. јуна 1921. у корист фонда за заштиту деце и младих, Народна женска задруга приредила је велику народну свечаност на Брсаљама уз суделовање сокола и Југословенског академског клуба. Веће уочи свечаности приређен је концерт у Соколани (Спонза). Соколска јавна вежба одржана је октобра 1921. на Брсаљама. Брсаље су биле препуне народа који је  са великим занимањем  пратио вежбе сокола. Лист  „Рад” приметио је : „Од оних, који сами себе рачунају у финији свет, није било готово  никога.” (5)

На Главној годишњој скупштини одржаној 15. јануара 1922. у управу Соколског друштва Дубровник изабрани су : староста др. Луко Дражић, подстароста  Новак Буквић, начелник  Влахо Лисе, начелница Анка Фошт, заменица Анка Колај, председник просвјетног оделења др. Лујо Фуке, тајник Антоније Бенуси, помоћник Иво Антониоли, благајник Херман Ерцеговић, помоћница Анка Куртовић, господар Иво Надрамија, библиотекар проф. Иво Шољан, орудар Васо Пипер, надгледници справа и зграде Антун Тута и Перо Пасарић. Одборници : Нико Шутић и Милан Ковачевић. Одборски заменици Иво Бановић, Душан Траживак, Шпиро Димитровић, Лујо Илић. Ревизори Људевит Таишер  и Антун Цар. Делегати Жупе др. Луко Дражић и Антоније Бенуси. Заменици проф. Новак Буквић и Нико Шутић. На скупштини одлучено да се са осталим националним друштвима изгради Дом за сва друштва. На слет у Љубљану кренуло је 30 сокола и соколица из Дубровника 9 и 10 августа 1922. прачених свирањем војне музике. У Дубровник је 19. и 20. 8. 1922. дошло око 2.000 чехословачких сокола. Дубровник је био окичен барјацима. Одељење од 300 сокола и соколица посетило је 20.8.1922. Дубровник, а дочекало их је Соколско друштво са војном музиком.  Чехословачки соколи и соколице приредили су јавни час на Брсаљама. Бројна публика пратила је вежбе са одобравањем. За време вежбе свирала је  чехословачка музика и оркестар. Ово одељење отпутовало је 21.8.1922. за Сплит, праћено до Грушке луке Дубровачким соколима и војном музиком. При одласку били су испраћени од масе грађана, која је  клицала чехословачко-југословенском братству. Соколи су учествовали 1.10.1922. са свим дубровачким друштвима и омладином  преносу праха Влаха Буковца у свечаном спроводу из Гружа у градску луку, а одатле бродом у Цавтат. Изасланство сокола учествовало је 14.10.1922. отворењу маузолеја породице Рачић у Цавтату и преносу ковчега Марије, Ива и Еди Рачић, и Марије Банац, рођене Рачић. Краљица Марија посетила је Дубровник 19. априла 1923. Соколско друштво Дубровник поздравило је краљицу корпоративно 29. 4. 1923. у свечаној поворци приликом дана Зрињско-Франкопановог и 6.5. 1923. у поворци са Ђурђевданског  уранка. (6)

 Старешинство Соколске жупе Мостар састало се 4. марта 1923. у Дубровнику са војним и цивилним властима и позваним грађанима у Соколани, због договора о слету у Дубровнику. Управни одбор слета је истакао да ће слет бити понос града, народа  и домовине. Други слет Соколске жупе Мостар одржан је у Дубровнику пригодом 30-годишњице открића Гундулићевог споменика. Учествовала су соколска друштва из Автовца, Гацка, Невесиња, Мостара, Коњица, Чапљине, Љубушког, Стоца, Метковића, Јањине, Потомља, Корчуле, Велелуке, Требиња, Билеће, Цетиња, Подгорице, Котора, Рисна, Ђеновића, Тиват-Ластве, Херцегновог, Опузена. На слету су суделовали војска и ратна морнарица из Боке Которске. У припреми слета су из старешинства жупе Мостар суделовали Чеда Милић, др. Перо Мандић, др. Иво Колбе, Миливој Јелачић и Никола Миличевић. Рад на организацији слета био је подељен на одборе : Грађевни, Финансијски, Стамбени и Забавни одбор. У Финансијском одбору прочелник је био др. Франо Охмучевић-Бизаро. У Стамбеном одбору између осталих Мило Жиле. У Прехрамбеном одбору Васа Пипер, … . У Забавном одбору прочелници проф. Новак Буквић, дон Нико Ђивановић и др.Ђуро Орлић. Чланови Мише маркиз Бона, проф. Јаков Царић, капелник Иван Чижек, чланице Управе Народне Женске Задруге проф. Марија Ђадров и Елса Монтана, … Анка Куртовић, Власов, диригент Руског певачког збора. Соколи су сматрали да су на обали плавог Јадрана на бранику за краља, Отаџбину и велику Мајку Славију. На слету је развијена застава Соколског друштва Дубровник. Кума заставе била је Иванка Чингрија. Све цртеже за заставу извео је Атанасије Поповић. Слова су са једне стране била исписана латиницом а са друге ћирилицом. (7)

Други слет Соколске жупе Мостар одржан је у Дубровнику на Видовдан 1923. са 878 чланова и чланица, 153 морнара и 357 војника.  Посебним возовима из Мостара стигли су у Груж 27.6.1923. соколи, соколице, нараштајци, подмладак, војска и гости. Дошли су соколи, војска и морнарица из Боке Которске и Црне Горе. Паробродима стигли су  соколи из  Далмације. У Дубровнику су свирале соколска и Цавтатска музика. Првог дана слета такмичили су се мушки и женски нараштај на слетишту за првенство. У 10 сати 28.6.1923. дошао је на вежбалиште краљев изасланик, армијски генерал Стеван Хаџић и свечаност је почела. Прво је био помен погинулим видовданским јунацима. После је говорио генерал Хаџић о улози Соколства у стварању Југославије. Краљ Александар је жупи преко свог ађутанта генерала Стевана Хаџића у Дубровнику поклонио заставу. Жупа Мостар је била прва жупа која је добила од краља на поклон заставу. Предајући заставу старешини жупе Мостар Чеди Милићу генерал Хаџић је истакао : „Брате старешино, предајем ти ову заставу као највишу светињу наше отаџбине, и нека вам буде подстрек за ваш будући рад соколски”. Старешина се захвалио на дару и предао генералу Хаџићу спомен-значку са слета од злата, да је преда краљу. После жупске заставе била је развијена застава Соколског друштва Дубровник. У 11 сати кренула је велика поворка из Гружа у Дубровник. Поворку су отворили коњаници, соколи и официри.

Жупа Сарајево била је заступана са 60 чланова у одори и 20 сестара. У поворци са 2 соколске музике из Корчуле и Херцег Новога, било је 280 сокола у свечаном оделу, 185 сокола у вежбаћем оделу, 95 чланица, 150 мушког нараштаја, 85 женског нараштаја, 105 мушке деце, 55 женске деце, 700 војника сокола и 180 морнара сокола. Поворка је стигла пред „Лужу”. У име соколства жупе Мостар Чедо Милић поздравио  је Дубровник. У име дубровачког соколства говорио је староста  др. Луко Дражић, за њим ваздухопловни капетан Никола Милетић.  После говора др. Љуба Леонтића у име дубровачке омладине откривена спомен плоча погинулим добровољцима Дубровчанима са натписом : „Вечна слава друговима Цветану Јобу, Божу Шишићу, Јосипу Димовићу, светлим узорима жртвовања ослобођењу и уједињењу југословенског народа – Дубровачка омладина –Видовдан 1923.” После откривања спомен-плоче соколи су са војском отишли пред споменик Ђива Франа Гундулића  где је говорио дон Нико Ђивановић. После говора положен је ловор венац. После подне одржана је јавна вежба. Прво је вежбало 105 мушке деце са заставицама; затим 55 женске деце у вежбама са  украшеним луковима;  140 мушког нараштаја у вежбама са дугим палицама и 85 женског нараштаја са вежбама са цветним луковима. Као посебну тачку извело је соколско друштво из Ђеновића Мурникову вежбу „Напреј”. После су наступали нараштајци и деца са справама. Завршетак вежбе биле су скупине у којима су наступила деца и нараштај целе жупе. У вече на Брсаљама приредило је Соколско друштво из Мостара академију; наступио је мушки нараштај са „Сибирском деветком”, женски нараштај са вежбом „Рој с венцим”. Други дан слета отпочео је са натјечајем чланова и чланица. После подне одржана је јавна вежба. Наступили су чланови са простим вежбама.Поске њих наступило је 700 војника у вежби са пушком. При изласку на слетиште, били су поздрављени клицањем „Живјела наша војска !” Иза војника наступило је 95 чланица, у вежбама у чуњевима; затим 180 морнара у вежбама са веслима. После њих су наступили војници из Плевља са Мурниковим вежбама, затим Соколи из Ђеновића са „Напреј”. После њих наступило је Соколско друштво из Корчуле са „Морешком”. По оцени писаца Споменице та тачка је била једна од најлепших. Затим су наступили чланови сокола Мостара и официри  у посебној тачки са коњима „Карусел”. Онда су наступила сва друштва на справама и скупинама, и тиме је била завршена јавна вежба. У вече на Брсаљама је свирала војна музика, а на Грацу публика се забављала са „Венецијанском ноћи” испод Граца, концертом музика и ватрометима (међу њима батерија са бубњарском ватром). Оба дана био је обилан и разноврстан буфет на слетишту и на Грацу. Дубровачки соколи су се са грађанством опростили 30. јуна 1923. са соколима Жупе, војском, морнарицом и гостима, учесницима II Соколског слета Соколске жупе „Мостар”.(8)

На Главној годишњој скупштини друштва 13. јануара 1924. изабрани су у Управу по списку који је предложио Бранко Хопе  старешина др. Луко Дражић, подстарешина  проф. Новак Буквић, начелник Анте Корчуланин, тајник Антоније Бенуси, благајник Франо Симони, прочелник културно-просветног одељења  дон Нико Ђивановић. Одборници : Нини Шутић (за соколску штампу), Филип Шпањол, Оскар Марчић, Вјекослав Качирек, Владимир Брдичка, Игњац Хоровић, Паво Планчић, Иво Красовац, Баро Крилетић. Заменици : Васо Пипер, Милан Бранђолица, Вилим Доршнер, Јово Спаначевић, Марко Руско, Тонко Тонковић. Изасланици за жупу : др. Луко Дражић и  проф. Новак Буквић. Изасланици за сабор :  др. Луко Дражић,  проф. Новак Буквић и  Антоније Бенуси. Седница „Дубровачког округа” жупе Мостар одржана је 8.4.1924. На њој су именовани прочелником округа  Анте Корчуланин и тајником  Баро Крилетић.

Поводом двадесетогодишњице смрти дубровачка друштва походила су гроб Антуна Фабриса 19. октобра 1924. Поворка је била предвођена од соколске фанфаре. У поворци су били соколска чета са барјаком, чета Орјуне са барјаком, Дубровачко Радничко Друштво и Српско Пјевачко Друштво „Слога” са барјацима. Између  барјака  „Слоге” и Радничког Друштва вођен је венац од свежег цвећа са српском и дубровачком врпцом, са натписом : Своме учитељу и вођи Антуну Фабрису харно  „Дубровачко Радничко Друштво” и Српско Пјевачко Друштво „Слога”. Поворка је стигла на гроб, где је већ било окупљено доста грађана. На гробу су говорили Антоније Вучетић, Вид Вукасовић и Новак Буквић, који је у име Радничког друштва и „Слоге” положио венац. Присутни су гологлави саслушали говоре и са трократним „Слава” одало пошту Фабрису. Дум Нико Ђивановић је одржао верски обред за покој душе Фабриса и дум Ивана Стојановића. Поворка се вратила у град предвођена корачницама соколске фанфаре. (9)

Соколско друштво Дубровник обележавало је сваке године успомену на борбе за ослобођење и уједињење. При преносу посмртних остатака кап. Филипа Хаџије, 10.8.1924. присуствовале су све категорије соколског друштва. Друштво је мртвачки ковчег положило венац. Изаслансрво друштва на челу са старешином отпратило је ковчег до Оребића, родног места кап. Филипа Хаџије.  Изасланици соколског друштва присуствовали су прослави 50-тогодишњице „Дубровачког Радничког Друштва” и Српског Пјевачког Друштва „Слога” 28.9.1924. Приликом откривања споменика краљу Петру 1. децембра 1924. соколско друштво је учествовало корпоративно са свим категоријама и са музиком. На споменик је положило ловор-венац са натписом : „Неумрлом Соколу Краљу Петру – Соколско Друштво Дубровник”. Тада је први пут соколска музика свечано наступила. Пожртвованим радом др. Артура Крекића музика је настала од мале соколске фанфаре. Друштво је прославило 7. децембра 1924. „Савезни дан”, дан ослобођења и уједињења. Ујутро је била свечана заклетва чланова и чланица. Увече је одржана свечана академија, коју је отворио говором Баро Крилетић. Врло прецизно вежбање мушког и женског нараштаја и подмлатка изазвало је бурне овације, нарочито тачке „Југословенска алегорија”, ритмичке вежбе по II Мокранчевој руковети и ритмичке вежбе са певањем „Сиви Соколе”, које саставила Милена Груборова, подначелница Југословенског соколског савеза. Други део забаве „Балканска царица” од краља Николе одиграна је вешто од Б. Бубата, Д. Радонића и М. Петричевића. Иза тога био је плес уз свирање војног оркестра. Певање и свирање соколске музике забављало је део публике који није плесао. Забава је потрајала до зоре.  (10)

На Бадњи дан 1925. војници дубровачког гарнизона са својом музиком уз пратњу соколског друштва са музиком и Орјуне пронели су преко града искићене бадњаке уз вијање барјака и радосно пуцање. Пред општинским домом командант места пуковник Пилетић честитао је окупљеној војсци божичну свечаност и одржао патритски говор. Након тога ухватили су се официри, соколи, омладина у коло, те су играли уз свирку музике. (11)

Соколи су  учествовали у акцији коју је организовао Црвени Крст маја 1925. Иницијативом Главног Одбора Подмладка Црвеног Крста у антитуберкулозној пропаганди учествовали су дубровачка друштва : 1)  Старатељство за плућне болеснике, 2)  подмладак друштва Црвеног Крста, 3) Лечничко удружење, 4) извидници, 5)  подмладак сокола.  Предузето је : 28 маја  а) Асанирање три најнездравијих станова дубровачке сиротиње за спомен овог дана, б) дељење сапуна и четкица за чишћење зуба сиромашној деци Старатељства, ц) дељење и лепљење плаката по школама и у граду помоћу скаута; 29 маја а) Предавање по школама од месних лекара и наставника, б) излет подмладка  у  природу и сађење дрвећа ; 30 маја  а) поворка са агитационим натписима ( подмладак сокола,  подмладак друштва Црвеног Крста, Пчелице, Скаути), б) у театру предавање „О туберкулози у Дубровнику”  (др. Орлић), уз здравствени филм „Не пљуј на тле”. Декламовање и певање (певао  подмладак Црвеног Крста Женске Учитељске школе); 31 маја дељење значки, продавање цвећа и радова Подмладка за оснивање бесплатног купатила за сиромашну децу. (12)

Соколско друштво Дубровник приредило је 28.6.1925. Видовданску јавну вежбу. Први део програма био је : 1.Черне  „Што чутиш, Србине тужни”, симболичне просте вежбе, које је извео мушки нараштај; 2. Груборова „На освећеном Косову”, живе слике; 3. Груборова „Југославенска алегорија”, извео женски подмладак; 4. Херуц-Храниловић „Повијест Хрвата”, симболичне вежбе, које је извео мушки подмладак; 5. Груборова I Ритмичке вјежбе по народним мелодијама, извео женски подмладак; 6. Ковач „Из братског загрљаја”, симболичне просте вежбе, које су извели чланови. Други део : 7. Груборова „Ритмичке вјежбе по приморским напјевима : а)„Возила се по мору галија”, б) „Врбниче над морем”, извео је женски подмладак и женски нараштај; 8.Ковач Скупине, извео је мушки нараштај; 9. Груборова „Игра Амора”, терцет извео је женски подмладак; 10. Груборова II Ритмичке вјежбе по народним мелодијама, извео женски подмладак. Друштво је приредило излете 1925. у Мостар на жупни слет, на Корчулу и Требиње. Приком посете краља Александра и краљице Марије Дубровнику 27. септембра 1925. Соколи су заједно са дубровачким корпорацијама (Српско радничко друштво Братимство, Југославенска Матица, Орјуна, Народна Радикална Омладина, Српско православна школа, …) дочекали краља и краљицу. . Соколска почасна чета од 51 члана, 14 чланица, 6 нараштајаца, 30 нараштајки, 21 мушког детета и 32 женске деце,  дочекала је краљевски пар пред градским вратима  са соколским барјаком и музиком. Соколи су правили почасну стражу испред столне цркве, православне цркве, по подне пред Двором и увече пред хотелом Империјалом и паробродом „Карађорђем”. У име Соколског друштва Дубровник посетили су у Двору краља старешина др. Луко Дражић, тајник Антоније Бенуси и начелница Милена Груборова. Краљ се са њима руковао и  интересовао за бројно стање Сокола и њихово суделовање на слетовима.  На сва питања одговорио му је старешина др. Луко Дражић. (13)

На Главној годишњој скупштини соколског друштва одржаној 24. јануара 1926. изабрана је управа. У Управи били су : Староста др. Луко Дражић, подстароста Нино Шутић, начелник Анте Корчуланин, начелница Милена Груборова, прочелник културно просвј. секције дон Нико Ђивановић, тајник Влахо Лучић, записничар Бранко Хопе, благајник Људевит Таишер, зам. благ. Нино Шутић, господар и оружар Игнац Хоровић. Одборници Франо Вајда,  др.Артур Крекић, Новак Буквић, Антоније Бенуси и Воја Милишић. Ревизори Красовац и Андрић. (14) Поводом смрти др. Јована Цвијића одржан је помен 30. 1. 1927. У име Дубровачког ученог друштва „Св. Влахо” Јорјо Тадић одржао је предавање у Соколани о животу и раду дра Јована Цвијића. Затим је члан сокола Михо Кусијановић говорио о Цвијићеву југословенству. На парастосу у православној цркви суделовали су представници сокола. Соколска академија приређена је 2.2.1927. (на Канделору) На програму су били : 1.оркестар војне музике је свирао Соколски корачницу; 2. женски нараштај је извео „Ритмичке игре по народним мелодијама” од М. Груборове; 3. Соколи и питомци Поморске Војне Академије извели су вежбе на пречки; 4.  оркестар војне музике је свирао увертиру оп. „Оберон”; 5.мушки нараштај је извео Скупине; 6. П. Крстоношић : „Тражи зета племића”. Комедију у 1 чину, извели су чланови Соколске Позоришне Дружине : Ринка Јеричевић, Бранко Хопе, Рафаел Тревен, Иво Пеко, Урош Ковачић, Миро Рибичић, Драгутин Бетнер и Свето Пејовић; 7. оркестар војне музике је свирао Синфонију из оп. „Мињон”. После програма академије био је плес. Скупштина делегата жупе „Алекса Шантић” одржана је 6.марта 1927.  Староста жупе Чеда Милић говорио је о задацима Соколства у националној држави и о раду за опше циљеве Славенства. Приликом скупштине одржан је  „Соколски дан у Дубровнику”. Поворка сокола са соколском музиком кренула је до Гундулићевог споменика, а затим до спомен плоче погинулим Дубровчанима омладинцима-добровољцима, да положи ловор-вјенце и „прослави њихову мисао, коју је наше Соколство прихватило и високо истакло.” Пред овим споменицима говорили су  Чеда Милић, др. Павао Занки, Гавро Милошевић, Антун Бартуловић и Чедомир М. Шкекић. У вече приређена је свечана академија. (15)

Соколско друштво Дубровник отворило је од 1. априла 1927. музичку школу. Школом је управљао члан сокола Марко Радисављевић, капелник војне музике. (16) Нараштајски слет жупе одржан је у Дубровнику 2 и 3 јуна 1928. Слету су присуствовали чланови жупе „Војвода Хрвоје” (Сплит) и жупе „Његуш” (Цетиње). Било је око 1.000 учесника.  На слету су учествовали : 96 из мушке наставне школе, 60 из женске наставне школе, 296 из грађанске мушке школе и ниже гимназије и 268 из грађанске женске школе, препарандије и гимназије. Слетска такмичења била су првог дана слета. Главни слетски дан био је 3. јуна 1928. Соколској поворци су се од Гружа прикључиле све месне школе са својим наставницима. Чете соколске и школске младости ступале су уз пратњу војне музике и соколских музика из Дубровника и Метковића. Било их је у поворци преко 1.500. Прекрили су Плацу Краља Петра. Пред плочом омладинцима-добровољцима пуковник Мирослав Пилетић, подстарешина Соколског друштва Дубровник и председник „Народне Одбране”, поздравио је соколску младост. Положен је венац пред спомен-плочом палим добровољцима. Поворка је продужила до Гундулићева споменика, где је такође положен венац. Говорио је старјешина жупе, Чеда Милић и Ј. Јерас у име Југословенског Соколског Савеза. У свом говору споменуо је отргнуте соколе Задра, Истре и Горице, којима се одушевљено стало клицати. После подне одржана је јавна вежба на пространом стадиону на Лападу. Пред преко 4.000 гледалаца изведене су соколске вежбе. Наступило је око 1.000 вежбача. Наступила су и чехословачка школска женска и мушка деца из Државног опоравилишта у Лападу. Приликом слета Соколско друштво Дубровник  приредило је изложбу фотографија у Официрском Дому. У једном одељењу биле су  фотографије истакнутих соколских радника, првих наступа, успомене на соколске приредбе и слетове, све у вези са соколским радом у Дубровнику. У другом одељењу биле су слике снимљене од фото-секције Соколског друштва у Дубровнику. Дубровачки соколи учествовали су 13.11.1928. са 139 чланова и соколском музиком на прослави 10-годишњице уласка Српске војске у Дубровник, открићу спомен-плоче у градским вратима и развијању нове добровољачке заставе. Друштво је учествовало 28.11.1928. у цркви Светог Влаха при задушницама за Јована Ђају. У вече је у Српском Пјевачком Друштву „Слога” одржана комеморација Јовану Ђаји, који се из Дубровника преселио у Србију, у политичком животу предратне Србије играо важну улогу као министар просвете и унутрашњих дела, и као новинар. На прослави Дана Уједињења 1. децембра 1928. учествовало је 149 чланова свих категорија са музиком. Соколи су заједно са националним грађанством и омладином посетили гробове Томе Пољака, добровољца преминулог у Дубровнику 7.2.1920. и сахрањеног на Војном гробљу, и Милоша Маржана, стрељаног 1914. сахрањеном у православном гробљу на Бонинову. На гроб Пољака положио је Соко ловор-вијенац уз говор старосте Ника Шутића, а на гроб Маржана соколи су положили трнов-вијенац уз говор старосте. На надгробном споменику Маржану, подигнутом трошком Сокола, писало је : „Милошу Маржану . Објешеном 24.9.1914. од крволочне Аустрије. Постави. Соколско Друштво. 1928”. Друштво је основало „Соколски музеј”. У Управном одбору музеја били су Антоније Бенуси  и Д. Ника Ђивановића. Музеју су даровали експонате Антоније Бенуси, Кристо П. Доминковић и Воја Милишић. Соколска дилетантска секција извела  је на соколској академији 2.децембра 1928. Војновићев I чин „Лазарева Васкрсења”. Друштво је телеграфски замолило болесног Ива конта Војновића у Београду, да дозволи приказивање комада. Он је телеграфисао : „Дозвољујем врло радо да се прикаже моје „Лазарево Ускрснуће” под врсним водством Божа Бубала, ослободивши представу од свих тантиема. Сретни били и сретно успјели. Желим мојим Соколима и Дубровнику – Иво Војновић”. По извршеној академији друштво је послало телеграм Војновићу у Београд : „Са врло успјеле академије раздрагани „Лазаровим Васкрсењем” заносно поздрављамо ауктора, желећи Вам сваку срећу и скори повратак у нашу Дубраву. – Соколско друштво”.  На Главној годишњој скупштини одржаној 20.јануара 1929. староста Нико Шутић је пре преласка на дневни ред говорећи о стању  у земљи и увођењу диктатуре : „ … Нама соколима била је намијењена тешка задача, да останемо између двије ватре и ради тога што смо остали вјерни традицијама соколског братства  и  једнакоправности, били смо сматрани као нека несавремена секта, која служи нећему што не постоји. … Ово мора да нам улије још већу вољу да устрајемо и да никад не сустанемо на једино исправном и спасоносном путу, којим смо се од нашег постанка запутили.”(17)

Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено.  Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова  сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдаћно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Груборовој. Соколи соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. Приликом излета поглавару Дољанину поклоњена је уоквирена слика Трстеног, рад фото-секције. Соколи су приредили излет у Стон 2.6.1929. са 161 чланом свих друштвених категорија и Соколском музиком. Истог дана Соколско друштво Метковић приредило је излет у Стон. На обали соколе из Дубровника дочекала је стоњска омладина  и Соколско друштво из Метковића са својом музиком, поклицима краљу, Соколству и Југославији. На обали ћерка апотекара Нада Матичевић поздравила је соколе говором и предала киту цвећа старешини Нику Шутићу. Са балкона општине соколе је поздравио начелник Нико Бушко, а у име сокола одговорио му је др. Мато Кошћина из Метковића. Приређена је јавна вежба, а након вежбе соколске музике из Метковића и Дубровника приредиле су концерт народних комада. Растанак је био дирљив. Соколско друштво Дубровник приредило је у склопу јубилеја 25. годишњице свог оснивања 9. 6. 1929. „Нараштајски дан”. Све су организовали нараштајци под надзором старијих. Одржане су утакмице на Грушком пољу, нараштајска поворка обишла је Дубровник,  у три сата поподне био је излет деце и нараштаја на Локрум. Соколско друштво Дубровник приредило је са 136 чланова свих категорија са музиком излет на Лопуд. На доласку и поласку друштво је са музиком на челу поздравило општину и начелника Ника Зеца. Јавна вежба је побудила пажњу Лопуђана и странаца. (18)

Соколска  друштва Српске соколске жупе на Приморју из Дубровника и Боке Которске  ушла су  у Соколску  жупу Мостар  „Алекса  Шантић“  основану  1920 године.  Соколско друштво  Дубровник је усмерило свој рад у правцу пропаганде задругарства, трезвености и штедње. Други слет Соколске жупе Мостар одржан је у Дубровнику пригодом 30-годишњице открића Гундулићевог споменика. Друштво је 1929. прославило 25. годишњицу свог рада у Дубровнику.

                                                                                         Саша Недељковић

 члан Научног друштва за 

историју здравствене културе Србије