Након стварања радикалско-демократске коалиције и формирања Пашићеве владе 1. јануара 1921. године, усвојен је Видовдански устав. Ипак, сарадња демократа и радикала није дуго трајала. Постојали су озбиљни сукоби унутар саме Југословенске демократске странке. Пречански део демократа (окупљени око Светозара Прибићевића) је био за унитарну Краљевину СХС док су демократе са простора кумановске Србије (окупљени око Љубе Давидовића) били и за сарадњу са Хрватско републиканском сељачком странком (ХРСС) само да би радикале збацили. Поред унутрашњих сукоба демократе су имале и сукобе са радикалима око различитих ресора и државне политике. Преговори председника демократа, Љубе Давидовића, и Хрватског блока донели су крај овој коалицији.
Средином децембра 1922. године вођа радикала Никола Пашић вратио је мандат витешком краљу Александру I Ујединитељу који је мандат за састављање владе опет дао Николи Пашићу али овог пута влада је била чисто радикалска. Краљ је одлучио и да су за решење кризе потребни избори и заказао их је за 18. март 1923. године.
У току три месеца ређали су се предизборни скупови са различитим сукобима између парапартијских одреда. Радикали су добили 108 посланика од 312, ХРСС 70, демократе 51, Словеначка људска странка 21, Југословенска муслиманска организација 18, турско-арнаутски савез "Џемијет" 14 посланика.
Након ових избора радикали формирају чисту своју владу која је потрајала до 1924. Следећи на реду су били општински избори у августу 1923. године.
У Косовској области (Краљевина СХС је априла 1922. подељена на 33 области) међу српским живљем најјаче су биле Народна радикална странка и Југословенска демократска странка, док је међу муслиманским живљем (Турци и Арнаути/Албанци) најбоље стајао Џемијет. Вођство Џемијета, сачињено од муслиманских феудалних земљопоседника који су своју економску и политичку моћ стекли у Османском царству, сарађивало је са качачким покретом и одржавали контакте са фашистичком Италијом, желећи да одвоји делове Јужне Србије и припоји их албанској држави.
Организација југословенских националиста (ОРЈУНА) је сматрала Џемијет спроводитељима политике фашистичке Италије и жестоко им се супростављала. Сама ОРЈУНА настала је 23. марта 1921. у Сплиту и најјача упоришта је имала у Далмацији, Словенији и Војводини, где су Италијани и Мађари имали своје претензије. Од 1922. године ОРЈУНА је почела да ствара своје центре и у Јужној Србији (Косовска Митровица, Лесковац, Врање, Приштина, Скопље, Кичево и Битољ). У Косовској Митровици одбор је направио Алекс. Видовић фебруара 1922. године.
Пошто су качаци и припадници ВМРО-а вршили сталне нападе на становништво и безбедносне структуре Краљевине СХС онда је ОРЈУНА формирала своје Акционе одреде и на простору Јужне Србије. Треба нагласити да су на подручју Јужне Србије у вођству ОРЈУНЕ били представници и Народне радикалне странке и Југословенске демократске странке. Акциони одреди ОРЈУНЕ нарочито су ојачани успостављањем званичне сарадње са Удружењем четника За славу и част отаџбине 1923. године. Велики челник (главни заповедник) Акционих одреда постаје четнички ветеран Илија Трифуновић Бирчанин.
За датум оштинских избора одређен је 19. август а Џемијет је на дан самих избора организовао свој митинг у Косовској Митровици. Орјунаши озлојеђени због погибије вође Јована Миховића приликом напада Џемијета у Косовској Митровици и Скопљу организовали су напад на скуп Џемијета. Заједно са орјунашимма из Приштине и Скопља напали су предизборни скуп Џемијета и том приликом ликвидирали ватреним и хладним оружјем 14 учесника скупа.
 |
| Иде ОРЈУНА |
О том догађају извештавао је лист Време 20. августа другачије: "Као и избори за Народну Скупштину, тако и јучерашњи општински избори нису прошли без крви у Јужној Србији. После неколико већих сукоба у Приштини између Срба и Турака, у којима је рањен и џемијетски посланик Ферат - бег Драга, дошло је јуче прилоком општинских избора до праве крваве битке у Косовској Митровици. Вести које отуда стижу говоре да је био и већи број мртвих и рањених. Наша редакција је у току ноћи примила ове извештаје:
Косовска Митровица, 19. августа, 7 часова вече. - Дан општинских избора био је дан незапамћенога крвопролића у нашој вароши. Муслиманска руља, окуражена успехом у Приштини, напала је са оружјем на лојалне грађане митровачке. Џемијетски посланик Ферат - бег Драга организовао је напад. Муслиманске гомиле биче су већ припремљене за напад, и свима је било издељено оружје. Према већ напред добијеном наређењу од Ферат бега, муслимани су изазвали на улици свађу, која се брзо претворила у тучу. Муслимани су се одмах разлетели наоружани по улицама и напали су на све хришћане које су срели. Срби су на то истрчали из кућа, да бране своје, и развила се права огорчена битка, која је трајала неколико часова. Пуцњава се разлегала по улицама. Тукло се по улицама и из кућа. Само са наше стране има око 25 тешко рањених, међу којима је један адвокат, неколико чиновника, трговаца, занатлија и студената. Број мртвих још није утврђен, али је знатан. Огорчење је достигло врхунац. Очекује се да ће се сукоби сваког часа наставити. Полиција, је привремено, успоставила ред."
У листу Време овај крвави догађај помиње се и 21. и 22. августа, чак су известили да је о томе разговарано на седници Министарског савета, да су Срби изазвали нереде, да је погинуло 6 муслимана али да су избори одржани без икаквих проблема.
Дневни лит Правда 20. августа доноси вест о крвавом сукобу и напомиње у свом чланку Турци убијају у Косовској Митровици да је погинуло 8 Турака и 7 Срба. Следећег дана излази чланак у Правди под насловом Турски терор на Косову са поднасловом Режим је дао Џемијету право да убија Србе где је у опширно чланку објашњен настанак проблема између демократа и Џемијата у Приштини уз оптужбе на рачун радикала уз навођење кратког објашњења да је сукоб у Косовској Митровици настао када су Срби добацили Ферату - бегу Драги и његовим следбеницима "доле" на шта су они повадили револвере и пуцали на окупљене Србе. И у кратком чланку где представља телеграм из Косовске Митровице, лист Правда оптужује радикалски режим да покушава да окриви Србе за крвави догађај. Правда 23. августа преноси телеграм агр. повереника Протића да су Турци извели напад на миг Ферат - бега а да је он тендециозно оптужен за издазивање сукоба.
Дневни лист Политика о овом сукобу преноси протест грађана српске националности 20. августа: "После оног хајдучког напада у Приштини Ферат бег окуражен апсолутном равнодушушношћу власти, организовао је још дивљачнији напад данас овде на дан избора. Своје заведене масе наоружао је за изборе како би изазвале неред, који се због крајње затегнутих односа претворио у крвави пир. Сам Ферат бег пуцао је са прозора своје куће. Тражимо најенергичније заштиту наших живота, које ћемо у противном по најскупљу цену почети стављати на олтар слободе скупо плаћене. ГРАЂАНИ". У броју од 21. августа Политика доноси извештај из Косовске Митровице у коме за почетак крвавог догађаја се оптужују Турци и Арнаути. Наводи се и да су полицијске власти утврдиле да су Турци започели пуцњаву на биралишту. Следећег дана Политика је известила да су у Косовску Митровицу стигли генерал армије Терзић и начелник јавне безбедности Ж. Лазић и да војска чува кућу Ферат бега, али да је сам Ферат бег послао Арнауте на освету. У истом тексту наводи се да су нађена још четири турска и арнаутска леша, поред јучерашњих десет, али да се сматра да то нису тела страдалих у уличним борбама него да је посреди освета између самих Арнаута. Политика у броју од 23. августа наводи да су због дешавања у Косовској Митровици качаци почели у Дреници да нападају локалне жандарме. Ипак, већ 24. августа Политика разбојништва арнаустских банди која су у Мушутишту убила четворицу Срба, Здравка Спасића, Станимира Живковића, Станислава Спасића и Драгутина Спасића, не повезује са догађајима у Косовској Митровици.
Крв у Косовској Митровици, Политика, 20. август 1923, стр. 4
Крв у Косовској Митровици, Политика, 21. август 1923, стр. 2
После окршаја у Митровици, Политика, 22. август 1923, стр. 2
Акција косовских одметника, Политика, 23. август 1923, стр. 2
Разбојништва се продужују, Политика, 23. август 1923, стр. 4
Турци убијају у Косовској Митровици, Правда, 20. август 1923, стр. 1
Турски терор на Косову, Правда, 22. август 1923, стр. 1
Још о косовској трагедији, Правда, 23. август, стр. 2
Василије Драгосављевић, Организација југословенских националиста у Јужној Србији (1921-1929), Лесковачки зборник 63 (2023), 189 - 207.
Василије Драгосављевић, Српска национална омладина - СРНАО: Идеологија - Пракса - Исход, Лесковачки зборник 65 (2025), 215 - 232.
Василије Драгосављевић, Идеја фашизма у Краљевини СХС, Организација југословенских национаиста (1921-1929), Београд 2020.
Нема коментара:
Постави коментар