Двадесет четврти август 1914. године - Завршена Церска битка

Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Србију и избила је у ноћи 15. августа када су делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Церске планине. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника су се повукли у Аустроугарску, а многи су се подавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила. Битка је била битка у сусрету, маневарског типа, што значи да у току битке нису коришћени ровови, будући да су ровови у овом рату коришћени први пут крајем 1914. после битке на Марни. Српску Другу армију предводио је генерал Степа Степановић, који је после битке добио чин војводе.

Битка на Церу

Слава јунацима битке на Иванковцу!

     Дана 18. августа 1805. године завршена је велика битка Првог српског устанка, битка на Иванковцу. Први српски устанак почео је као буна против дахија, угњетача раје и узурпатора султанове власти у Београдском пашалуку. Са победом на Иванковцу социјална буна прераста у национално-социјалну револуцију. Циљ је после битке био јасан, укидање султанове власти и стварање самосталне српске државе и укидање турског феудализма.

     Чланови Српске омладинске културне организације "СОКО" су одали част јунацима битке на Иванковцу и положили венац на спомен обележје у истоименом селу. Морамо скренути  пажњу на то да мали број људи зна шта се десило код Иванковца и колико је важна битка код Иванковца за ослобођење српског народа. Нека је слава и хвала јунацима битке на Иванковцу!

 

Шетња ка Црном врху

     Чланови Српске омладинске културне организације "СОКО" су током своје шетње ка Црном врху (707м) учинили једно лепо дело. Прикупили су отпатке поред пута које су могли да понесу са собом. Међутим, морамо рећи да неодговорни грађани уништавају нашу природу. Наиме, током шетње наишли смо на једну дивљу депонију поред пута. Желимо да таквих дивљих депонија има све мање.

На врху Српска омладинска културна организација "СОКО"

Сакупљање отпадака

Дивља депонија поред пута

Дивља депонија пред пута

28. јул 1914. Почетак Великог рата

На данашњи дан 1914.године, Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији, месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Даљи ток догађаја довео до Првог светског рата.

Tрибина у Јагодини: „Руска царска породица Романов и Србија од 1613. до 1918.“

Српска омладинска културна организација „СОКО“ oдржала је 14. јула 2016. године у препуној сали Поморавског округа трибину:„Руска царска породица Романов и Србија од 1613. до 1918.“ Трибина је почела извођењем руских народних песама које су извеле сестре Марија и Теодора Симоновић. Трибину је отворио старешина Српске омладинске културне организације "СОКО" Александар Рацић. Приликом отварања Рацић је рекао да само братска Русија је увек била ослонац Србима кроз векове а нарочито за време славне династије Романов. На трибини о односима руског и српског народа током владавине царске породице Романов говорили су мр Дејан Танић, истакнути јагодински историчар, један од најбољих српских познаваоца руске историје и гост из Санкт Петербурга, докторанд Василиј Кононов, проф. историје.

"Односи Србије и Русије од почетка 17. века до 1918. године били су интезивни. Наша земља је развијала дипломатске, културне и духовне односе са братском Русијом тога доба у колико се узме у обзир чињеница да смо били под турском влашћу. Постојало је снажно прожимање руског и српског народа, односно руске државе и онога што је тад замењивало српску државу, а то је Српска православна црква. Постојало је снажно прожимање, снажна веза, која није била прекидана ни у једном тренутку од почетка 17. века па до 1918. године. Русија је због Србије на крају и ушла у Први светски рат и изгубила Царство и своју суштину. Да није било Руса и руске помоћи можда не бисмо нестали потпуно као народ али би још већи део српског народа био изгубљен због преласка у другу веру, отућивања од својих корена итд, у времену од 15. века па до почетка 19. века", рекао је магистар Дејан Танић. 

Гост из Санкт Петербурга Василији Кононов, осврнуо се на живот Романових који су на власт дошли 1613. године, у време када Русија практично није ни постојала већ је била подељена између више земаља и племићких породица. Романови су обновили Руско царство, владали триста година, направили од земље империју. Након револуција погубљени су, по налогу Лењина, 1918. године у Јекатеринбургу. Истакао је да је пет стрељачких водова Руса погубљено јер нису хтели да пуцају на цара Николаја и његову породицу, да би на крају егзекуцију Романових извршили Мађари и Летонци, припадници Црвене армије. Кононов је истакао једну занимљиву чињеницу, да Руси до краја постојања Совјетског Савеза нису знали да је цар Николај био стрељан заједно са целом својом породицом. На крају трибине докторанду Василију Кононову додељна је, у име Српске омладинске културне организације, слика са аманетом светог владике Николаја Велимировића како се треба односити према братском руском народу.

https://www.youtube.com/watch?v=uXCNJADQHdo

Трибина: Руска царска породица Романов и Србија од 1613. до 1918.

          Српска омладинска културна организација "СОКО" организује у четвртак, 14. јула 2016. године, трибину Руска царска породица Романов и Србија од 1613. до 1918. године. Трибина ће се одржати у сали Поморавског округа у Јагодини, са почетком у 18.00 часова. На трибини о односима руског и српског народа током владавине царске породице Романов говориће предавачи мр Дејан Танић из Историјског архива "Средње Поморавље" Јагодина и докторанд Василији Кононов, проф. историје из Санкт Петербурга. 

Видовдан

На Видовдан 1389. године на Косову пољу сусреле су се српска и османска војска под вођством кнеза Лазара Хребељановића и султана Мурата I. У току саме битке погинула су обојица владара.  Исход је и даље нејасан, али је једно сигурно, да је Србија остала без већине својих одраслих властелина који су чинили војску. Поред тога, Србија је постала вазал Османског царства.

"А када је умро и Оркан, подиже се најмлађих син Орканов, звани Амурат, и покори многе крајеве на западу. Најпосле се подиже на благочастивога кнеза Лазара. Овај не отрпе да више чека и да пренебрегне своје удове, а уз то још Христове, да се секу и кидају, него (одлучи) или да уклони срамоту њихову од свију, или сам да умре и још да (то) посведочи мучењем. Обузет оваквим мислима, устане он и пође на Исмаиљћане, и сукоб је био на месту званом Косово. Међу војницима који су се борили пред (војском), беше један веома благородан (Милош), кога оцрнише завидљивци пред господином и осумњичише као неверна. А овај, да покаже верност, а уједно и храброст, нађе згодно време, устреми се ка самоме великом начелнику, као да је пребеглица, и пут му отворише. А када је био близу, изненада појури и зари мач у тога самога гордога и страшнога самодршца. Ту и сам паде од њих. У први мах одолевали су Лазареви људи и побеђивали су. Али већ не беше време за избављење. Стога и син тога цара ојача опет у тој самој бици и победи, јер је Бог тако допустио да се и овај велики (Лазар) и они који су с њим свежу венцем мучеништва. Шта је било после тога? Постиже (Лазар) блажену смрт тако што му је глава посечена, а његови мили другови молили су усрдно да погину пре њега, да не виде његову смрт."
                            Константин Филозоф, Повест о словима (Сказаније о писменех) - Житије деспота Стефана Лазаревића, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 11.

Ево које нам је догађаје кроз историју доносио Видовдан:
1389, битка на Косову, сукоб српске војске под вођством кнеза Лазара и турске војске под вођством султана Мурата,
1881,Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске
1914, атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, што је покренуло Први светски рат,
1915, српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат,
1921, српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
1989, обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану,
1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,
1991, случај наводног убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске,
1995, снаге Војске Републике Српске спречиле покушај АРБиХ и ХВО Деблокаде Сарајева,
2001, Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу,
2006, Црна Гора примљена у Уједињене нације као 192 земља чланица.

Косовски бој. Фламанска таписерија из 16. века у француском замку Шенонсо 

Косовски бој. Руска минијатура из 16. века

Видовдан постаје државни празник 1889. године.

Кумановски споразум, 10. јун 1999.године; Престанак НАТО агресије

Војно-технички споразум у Куманову или Кумановски споразум потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеродрому код Куманова и означио је крај НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Споразумом су прекинути ваздушни удари Североатланстког савеза на нашу земљу, а  дан касније усвојена је резолуција 1244 у Савету безбедности Уједињених нација. 

Споразум су потписали генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.

SINE IRA ET STUDIO: ТРИБИНА РУСИЈА И УКРАЈИНА У БИБЛИОТЕЦИ

            Народна библиотека "Радислав Никчевић" и Српска омладинска културна организација "СОКО" организовали су у четвртак, 19.05.2016. год у 18 часова трибину "Односи Русије и Украјине: Историјска позадина". О овој занимљивој теми говорио је еминентни јагодински историчар мр Дејан Танић. У свом занимљивом и надахнутом излагању Танић је заинтересовану публику вратио у времена Кијевске Русије, Велике кнежевине Литве и Московске кнежевине, покушавајући да одговори на питање откуда у данашње време оволика количина мржње између два братска словенска народа. Средњевековна и нововековна историја, Други светски рат, комунизам и посткомунистички ломови у Европи и на крају, оружани сукоб у Украјини и политизација Евровизије – о свему овоме се разговарало у библиотеци, а посетиоци промоције су са трибине изашли обогаћени новим знањима о узроцима, појавним облицима, али и могућим исходима трагичних сукоба између припадника некада истог великог народа са истока Европе.

                                                                                                      (аутор М. Васић)

На данашњи дан рођен је цар огромне Руске империје Николај II Романов

На данашњи дан рођен је последњи цар огромне Руске империје Николај II Романов (1868-1917). На престо државе која се простирала од Варшаве до Владивостока дошао је 1894. године. После стварања Тројног савеза, Русија је увидела да мора пронаћи савезника у Европи. Зато је заједно са Француском направила савез 1894. године. Цар Николај је том савезу придавао велики значај. Поред тога желео је да у Европи влада мир па је иницирао сазивање мировне конференције у Хагу 1899. године. Зато је 1901. године номинован за Нобелову награду за мир.

                                                    Николај II Романов (1868-1917)

На Далеком истоку сукобљавали су се утицаји Русије и Јапана, па је 1904. године избио рат. Јапан су подржавале Велика и Британија и Сједињене Америчке Државе. Велики кредити су Јапану омогућени у САД-у, док су Русији сви приступи иностраним кредитима били блокирани. У том рату, који је завршен 1905. године, Русија је претрпела велики пораз. У земљи је након тога због лоше економске ситуације и отпора царизму избила револуција. Царска влада је  угушила револуцију из 1905. године, обећавајући устав. Октобарским манифестом из 1905. године цар је гарантовао свим становницима грађанске слободе, оснивање Думе (Скупштине). Следеће године, 23. априла, донет је први устав у Русији.

Руска економија је била на путу спорог али сигурног развитка. Захваљујући савезу са Француском , француске банке су почеле улагање у руску привреду. Године 1892. Русија је имала је железничку мрежу од 31 202 километара да би 1905. године имала 61 085 километара. Производња сировог гвожђа порасла је са 1,1 милиона метричких тона (1892) на 2,7 милиона (1905). Производња угља, као битне ставке развоја индустрија, повећана је са 6,9 милиона тона  (1892) на 18,7 милиона тона угља (1905). По производњи нафте Руска царевина била је на првом месту што је јако погађало америчке компаније. Само на подручју Бакуа (данас Азербејџан) 1900. произведено је више нафте него у читавом САД-у. Одатле подршка Сједињених Америчких Држава Јапану у руском-јапанском рату 1904-1905. године. Пољопривреда се развијала, повећаван је број засађених хектара. Финансије су држане под контролом захваљујући дугогодишњем министру финансија Сергеју Виту. Високо царине су стављене на страну робу да би се заштитила руска индустрија и пољопривреда, затим је 1897. године уведен златни стандард што је довело до повећања инвестиција.

Становништво је такође расло. Током 1894. године у Руској империји је живело 125 милиона становника, да би 1904. године број се повећао на чак 146 милиона.

Савез са Француском је проширен 1907. године приступила Велика Британија. Тада је формирана Срдачна Антанта као противтежа Тројном савезу (Немачка, Аустро-Угарска и Италија). У току Балканских ратова Русија је давала подршку Србији у борби за ослобођење од Турака и одбрану од Бугара. Због Краљевине Србије Руска империја је и загазила у Први светски рат.

 "Држећи се својих историјских традиција и једнаки вером и крвљу са словенским народима, Русија није никад била равнодушна према њиховој судбини. Нарочито снагом солидарности пробудила су се осећања руског народа према Словенима последњих дана, кад је Аустро-Угарска поставила захтеве Србији који се не могу примити од стране ниједне независне државе." (август 1914, Цар Николај II)

Руска армија је загазила у рат иако није била спремна испуњавајући дужност према словенској браћи. Интервенција цара Николаја спасила је српску војску сигурне пропасти током повлачења преко Арбаније. Наиме, савезнички бродови су одбијали да приме српске војску, да би тек након претње цара Николаја да ће Русија потписати сепаратни мир са Тројним пактом ако се не пружи превоз српским трупама, савезнички бродови почели да превозе.Иако Агитација комуниста и анархиста, потпомогнутих немачким новцем, довела је да током 1916. године долази до дезертерства и штрајкова у позадини. 

"Бугарска, наш једноверник, којега је Русија недавно ослободила из ропства турског, хришћанском вером и словенством, мучки је напала нашу савезницу Србију. Руски народ гледа са болом на издају Бугарске, која нам је била до последњих дана тако блиска и са крвавим срцем извлачи свој мач против ње, предајући издајника словенске ствари праведној казни Божјој." (19. октобар 1915, објава рата Бугарској)

Због Фебруарске револуције цар Николај одрекао се царског престола и био је са породицом спроведен, по одлуци Привремене владе, у Тоболск. У пролеће 1918. године бољшевици су га спровели у Јекатеринбург. Ту је 17. јула 1918, заједно са породицом, стрељан последњи руски цар, Николај II Романов. Императора Николаја II Руска православна црква је прогласила за мученика 2000. године.

Породица Романов 1914. године