Поређење БДП Републике Србије и наших суседа

Република Србија је по попису из 2011. имала 7, 1 милион становника, док данас знамо да је тај број пао на испод 7 милиона због великог одласка не само младих него и људи свих доба. Према подацима ОЕБС-а Републику Србију је од 2000. године до данас напустило 650.000 становника, највише у доби између 15 и 24 година.

За тај губитак становништва највише је одговорна лоша економска ситуација. Просечна плата у мају 2019. у Републици Србији је била 55. 380 динара (ако рачунамо да је евро 118 динара - 469, 32 евра). У БиХ у мају 2019. просечна плата је била 473,4 евра, у Црној Гори 513 евра, у Хрватској 875 евра, у Бугарској 450 евра, у Албанији 310 евра, у Македонији 404 евра, у Румунији 623 евра, у Словенији 1114 евра. Овде ћемо поставити податке Светске банке о БДП Републике Србије од 2012. године до данас.
Шта је БДП? 

Бруто домаћи производ (БДП или енгл. GDP) је сума финалних добара која су произведена и услуга (производних и непроизводних) које су пружене у једној земљи у одређеном временском периоду (најчешће годину дана). То је економски израз који представља укупну продукцију финалних роба и услуга, остварену у националној економији (домицилној земљи), без обзира на власништво. То подразумева да БДП укључује вредност продукције страних лица (компанија) у земљи, а искључује активности фирми у власништву домаћих резидената у иностранству. БДП представља укупно створен домаћи доходак.

БДП (бруто домаћи приход) Републике Србије од 2004. до 2018. године изражен у америчким доларима ($).

2004. 24 861 000 000 $

2005. 27 683 000 000 $ 

2006. 32 482 000 000 $  

2007. 43 171 000 000 $ 

2008. 52 194 000 000 $ 

2009. 45 163 000 000 $ 

2010. 41 819 000 000 $ 

2011. 49 258 000 000 $ 

2012. 43 309 000 000 $ 

2013. 48 394 000 000 $  

2014. 47 062 000 000 $ 

2015. 39 629 000 000 $ 

2016. 40 630 000 000 $ 

2017. 44 120 000 000 $ 

2018. 50 508 000 000 $ 

Поставићемо овде и бруто домаћи производ (БДП) и наших суседа, од којих су неки у Европској Унији. 

БДП Републике Хрватске. До 1991. године Хрватска је била део СФРЈ од које се отцепила уз грађански рат и протеривање Срба током злочиначких акција Бљеска и Олује 1995. године и рушења Републике Српске Крајине. Р. Хрватска је 2013. приступила Европској унији.
Површина: 56.542 км²
Популација: 1991. 4.784.265 становника; 2001. 4.437.460 становника; 2011. 4.284.889 становника.

2004. 41 523 000 000 $

2007. 60 122 000 000 $

2008. 70 495 000 000 $

2012. 56 548 000 000 $

2014. 57 682 000 000 $

2015. 49 519 000 000 $

2016. 51 623 000 000 $

2017. 55 201 000 000 $

2018. 60 806 000 000 $

БДП Републике Бугарске. После слома комунизма Бугарска се кретала према Европској унији, којој је је приступила 2007. године.

Површина: 110.994 km2

Популација од 7 348 000 становника према попису из 2011. године (2001. 7 910 000 становника; 1991. 8 632 000 становника)

2004. 25 958 000 000 $

2008. 54 409 000 000 $

2012. 53 903 000 000 $

2014. 56 815 000 000 $

2015. 50 201 000 000 $

2016. 53 241 000 000 $

2017. 58 221 000 000 $

2018. 65 133 000 000 $

БДП Републике Албаније. Настала је новембра 1912. године, а независност јој је призната са завршетком Балканских ратова. У скоријој прошлости догодио се слом власти крајем 1996. године када су опљачкани многи војни магацини. 

Површина 28 748 км/2 

Популација од 2,8 милиона становника (2001. 3 069 000 становника; 1989. 3 180 000 становника). 

2004. 7 185 000 000 $

2008. 12 881 000 000 $

2012. 12 320 000 000 $

2014. 13 228 000 000 $

2015. 11 387 000 000 $

2016. 11 861 000 000 $

2017. 13 025 000 000 $

2018. 15 059 000 000 $

БДП Босне и Херцеговине. Грађански рат у БиХ је трајао од 1992-1995. и завршио се Дејтонским споразумом. Састоји се од два ентитета: Федерације БиХ (51%) и Републике Српске (49%). 

Површину 51.209,2 km2 и

Популација од 3.531.159 становника према попису из 2013; (1991. 4,372 милиона становника)

2004. 10 596 000 000 $

2008. 19 113 000 000 $

2012. 17 227 000 000 $

2014. 18 558 000 000 $

2015. 16 212 000 000 $

2016. 16 913 000 000 $

2017. 18 080 000 000 $

2018. 19 782 000 000 $

БДП БЈР Македоније (д. Северна Македонија). Настала отцепљивањем од СФРЈ септембра 1991. године. Велике проблеме има са албанском националном мањином и Републиком Грчком око имена.

Површина: 25.713 km2
Популација: 2002. 2.040.929 становника

2004. 5 683 000 000 $

2008. 9 910 000 000 $

2012. 9 745 000 000 $

2014. 11 362 000 000 $

2015. 10 065 000 000 $

2016. 10 672 000 000 $

2017. 11 280 000 000 $

2018. 12 672 000 000 $

БДП Републике Црне Горе. Самостална након референдума 2006. после кога је изашла из Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Површина: 13.812 km2
Популација: 2003. 620.145 становника; 2011. 620.029 становника

2004. 2 073 000 000 $

2008. 4 546 000 000 $

2012. 4 088 000 000 $

2014. 4 588 000 000 $

2015. 4 053 000 000 $

2016. 4 374 000 000 $

2017. 4 845 000 000 $

2018. 5 452 000 000 $

БДП Републике Мађарске

Површина: 93.027,44 km2
Популација: 2011. 9.937.628 становника

2004. 104 067 000 000 $

2008. 157 998 000 000 $

2012. 127 857 000 000 $

2014. 140 083 000 000 $

2015. 123 074 000 000 $

2016. 126 008 000 000 $

2017. 139 761 000 000 $

2018. 155 703 000 000 $

*Подаци за БДП узети су са сајта Светске банке
*Просечна мајска плата 55.380 динара
*Просечна плата у БиХ 473 евра
*Просечна плата у Црној Гори у мају 513 евра
*Просечна хрватска нето плата у мају 875 евра
*Stopa nezaposlenosti u Srbiji pada, ali je pola miliona ljudi i dalje bez posla
*ISTRAŽUJEMO Srbija među zemljama sa NAJNIŽOM PLATOM U REGIONU, a evo da li je realno da preteknemo Crnu Goru i njihovih 513 evra
*DA LI ĆE NAM PLATE BITI VEĆE Rumunija i Bugarska DRASTIČNO POVEĆAVAJU ZARADE da bi sačuvale radnike, a šta Srbija može da uradi

СОКО добио захвалницу у Параћину

Српска омладинска културна организација "СОКО" добила је на затварању изложбе "У име народа" у Завичајном музеју Параћин, 6. јула 2019, захвалницу од удружења "У име народа - За слободну Србију". 

Удружење "У име народа - За слободну Србију" бави се изучавањем злочина комунистичких власти у току и после Другог светског рата над обичним људима.

Старешина Александар Рацић и др Срђан Цветковић

Позив на представљање књиге "У предворју пакла" и трибина о политичким затвореницима

   Православне црквене општине јагодинске и Српска омладинска културна организација СОКО позивају Вас на представљање књиге "У предворју пакла" и трибину о политичким затвореницима. На трибини ће говорити Саво Б. Јовић, Јовица Тркуља и Срђан Цветковић. Трибина ће се одржати у Гимназији "Светозар Марковић" у Јагодини, у четвртак 13. јуна са почетком у 19:00 часова. Улаз је слободан. Добродошли.

Представљање књиге "У предворју пакла"

Посета трибини "У име народа - Репресија у Србији 1944-1953."

 Чланови Српске омладинске културне организације СОКО посетили су трибину, уједно и изложбу, "У име народа - Репресија у Србији 1944-1953", одржану у организацији Завичајног музеја у Параћину у њиховим просторијама. Трибина је одржана у петак, 24. маја, сапочетком у 19 часова.

 На трибини су говорили српски историчари, најзнаменитији познаваоци тог периода са Института за савремену историју: др Срђан Цветковић, др Бојан Димитријевић и др Предраг Марковић. Трибина је одржана у амбијенту изложбе "У име народа" чији је аутор др Срђан Цветковић. 

Са трибине

Представљање “Српске приче“ у Јагодини

   У петак 10. маја 2019. године, у сали Поморавског округа, у организацији Српске омладинске културне организације СОКО, представљена је књига „Српска прича“. Реч је о мемоарима Александра М. Милошевића, мајора југословенске војске и ЈВуО и политичког емигранта. „Српску причу“ је приредио Немања Девић, историчар.

Немања Девић

Девић је на представљању књиге истакао да је „Српска прича“ врло важна за стварање комплетне слике о Другом светском рату, нарочито за период 1944-45. када долази до слома ЈВуО. Девић је своје излагање о књизи почео представљањем лика Александра Милошевић и његове биографије, као и важних догађаја у којима је учествовао. Било је речи о важним догађајима, сусретима са познатим личностима и ставовима које је Милошевић баштинио. Такође, било је речи и о само раду на књизи, шта је он изискивао и колико је времена и труда требало издвојити да би се писма и личне забелешке мајора Милошевића преточиле у књигу и да би настала „Српска прича“ оваква каква је данас пред нама.

Промоција књиге "Српска прича"

Српска омладинска културна организација СОКО позива Вас на промоцију књиге "Српска прича". О књизи ће говорити аутор и приређивач, историчар Немања Девић. Трибина ће бити одржана у петак 10. маја 2019. године у сали Поморавског округа у Јагодини. Улаз је слободан.

Србин Авдо Карабеговић - Ох, та љубим те

Ох, та љубим те,
Љубим, жаром срца,
Љубим те к’о зора
Исход раног сунца.

Љубим те мајко,
Љубим истински,
Ох, љубим те, љубим —
Љубим синовски...

Ево ти се кунем Тобом,
мени светом,
Кунем ти се мајко
Пред цијелим с’вјетом.

Тако ми правде
Вишњега Бога,
Тако ми српског
Имена мога.

Тако ми оних
Спомена свију,
Вјекови тамни,
Што н’о их крију.

И тако ми тебе
Најмилије,
Љубићу те дотле
Док ми срце бије!...

Противу ислама,
То ништа није,
Син отаџбину,
Љубити смије!...

Песма Авда Карабеговића у листу Босанска вила

Српска омладинска културна организација обележила своју славу Св. владику Николаја Велимировића

Српска омладинска културна организација "СОКО" прославила је 03. маја своју крсну славу Св. владику Николаја Велимировића и обележила пет година рада. Традиционално, као и сваке године "СОКО" је сечење колача обележио у цркви Св. Апостола Петра и Павла. Колачар је био један од старешина организације Давид Михајловић, а колач је преузео Александар Рацић такође један од старешина организације.

Старешине Александар Рацић и Давид Михајловић

1. мај 1995. године ОПЕРАЦИЈА БЉЕСАК - ПРОТЕРИВАЊЕ СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

    Пре 24 године, 1. маја 1995, хрватске снаге извршиле су напад на област Западне Славоније која је била део Републике Српске Крајине. Операција Блесак, како је име овог напада, трајалa је два дана и започета је у раним јутарњим часовима 1. маја 1995. године, артиљеријском паљбом хрватских трупа на српске положаје од Пакраца до Јасеновца са западне стране и од Доњих Богићеваца до Пакраца са источне стране Западне Славоније. Ово подручје било је под заштитом Уједињених нација, али то није спречило хрватску војску и полицију да изврши напад. Наиме, јордански контигент "плавих шлемова" требао је да спречи нападе хрватских снага на српску Западну Славонију, али уместо тога једноставно се повукао у своје базе. 

Бљесак... злочин који траје

    Треба додати да је тада на снази било примирје потписано између Слободанан Милошевића и Фрање Туђмана јануара 1992. године. Хрватске снаге са 16 000 војника и полицајаца ушле су у "тампон зону" у 6 часова изјутру 1. маја 1995. године. Овим брзим нападом окружени су Пакрац и Окучани у којима је тада било око 6 000 Срба. Однос снага је био 4 према 1 у корист хрватских трупа. Спаса за Србе није било, 15 000 их је протерано док је према подацима Документационог-информативног центра "Веритас" 283 убијено. Сви Срби нашли су склониште у Републици Србији. 

Република Српска Крајина

     Као одговор на ову акцију хрватских снага српска артиљерија је бомбардовала Загреб, 2. и 3. маја 1995. године и том прилико је страдало 6 Хрвата. За то бомбардовање некадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић добио је 35 година затворске казне. За Операцију "Блесак" нико није одговарао....

ВАСКРШЊА ЧЕСТИТКА

Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.

Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације