Дан примирја и победе у Великом рату, 11. новембар

Симболично у 11 часова, када је потписано примирје у Великом рату 11. новембра 1918. године у вагону у шуми француског града Компјења, чланови Српске омладинске културне организације "СОКО" положили су венац на Споменик ратницима палим у ратовима за ослобођење 1912-1918. на Скверу омладине.

Удружење "Свесловенска омладина"

У Београду је 1919. године основано друштво Свесловенска омладина са сврхом да ради на упознавању, зближењу и духовном уједињењу свих Словена. Речју и делом за словенство.

Чланство је нарочито обраћало пажњу словенској књижевности и уметности. По пожаревачком округу и у околини Београда Свесловенска омладина је одржавала предавања током лета 1922. године. Друштво има своју књижницу, а трудило се и да отвори читаонице по селима и образовању течајева за неписмене.

Друштво Свесловенске омладине, април 1923.

Извор: Илустровани лист, бр. 16, стр. 5 (1923)

СОКО еколошка акција - Светски дан чишћења

Светски дан чишћења је највећа волонтерска еколошка акција која се одржава широм наше планете са циљем да се инспирише појединца, заједницу, организације и државе да активно учествују у решавању проблема загађења животне средине. У петак, 20. септембра, по целом свету су организовани протести #FridaysForFuture због климатских промена. Сутрадан је обележен Светски дан чишћења. 

Чланови наше организације су активно учествовали и очистили највећи део депоније која је настала на градском земљишту на потесу Мала река код Старе фабрике у близини села Мајура.

Линк ка албуму. Светски дан чишћења, 21. септембар 2019.

Еколошка акција у Мајуру

Чланови Српске омладинске културне организације очистили су паркић у центру Мајура где се налази споменик палим Мајурцима у ратовима од 1912. до 1945. године. Овакви потези освешћују становништво и раде на корист животне средине. 

Надамо се да ће и сами мештани то схватити и не прљати спомен простор где се налази посвета њиховим прецима. 

СОКО организовао хуманитарни турнир у пикаду

У четвртак, 15. августа 2019, Српска омладинска културна организација СОКО је организовала хуманитарни турнир у пикаду. Турнир је одржан у просторијама Алтернативног Културног Центра у Јагодини. На турниру је скупљено 20.340 динара. Најбољим учесницима су подељене пехар и медаље које је донирао Gold Trophy пехари из Јагодине. Око стрелица помогао кафе и фан клуб "Локо". Скупљена средства су намењена за куповину школског прибора српској деци из енклава на Косову и Метохији. Посебна захвалност Милош Ракић за прелепе фотографије. 

Хвала свима учесницима и посетиоцима.

Поређење БДП Републике Србије и наших суседа

Република Србија је по попису из 2011. имала 7, 1 милион становника, док данас знамо да је тај број пао на испод 7 милиона због великог одласка не само младих него и људи свих доба. Према подацима ОЕБС-а Републику Србију је од 2000. године до данас напустило 650.000 становника, највише у доби између 15 и 24 година.

За тај губитак становништва највише је одговорна лоша економска ситуација. Просечна плата у мају 2019. у Републици Србији је била 55. 380 динара (ако рачунамо да је евро 118 динара - 469, 32 евра). У БиХ у мају 2019. просечна плата је била 473,4 евра, у Црној Гори 513 евра, у Хрватској 875 евра, у Бугарској 450 евра, у Албанији 310 евра, у Македонији 404 евра, у Румунији 623 евра, у Словенији 1114 евра. Овде ћемо поставити податке Светске банке о БДП Републике Србије од 2012. године до данас.
Шта је БДП? 

Бруто домаћи производ (БДП или енгл. GDP) је сума финалних добара која су произведена и услуга (производних и непроизводних) које су пружене у једној земљи у одређеном временском периоду (најчешће годину дана). То је економски израз који представља укупну продукцију финалних роба и услуга, остварену у националној економији (домицилној земљи), без обзира на власништво. То подразумева да БДП укључује вредност продукције страних лица (компанија) у земљи, а искључује активности фирми у власништву домаћих резидената у иностранству. БДП представља укупно створен домаћи доходак.

БДП (бруто домаћи приход) Републике Србије од 2004. до 2018. године изражен у америчким доларима ($).

2004. 24 861 000 000 $

2005. 27 683 000 000 $ 

2006. 32 482 000 000 $  

2007. 43 171 000 000 $ 

2008. 52 194 000 000 $ 

2009. 45 163 000 000 $ 

2010. 41 819 000 000 $ 

2011. 49 258 000 000 $ 

2012. 43 309 000 000 $ 

2013. 48 394 000 000 $  

2014. 47 062 000 000 $ 

2015. 39 629 000 000 $ 

2016. 40 630 000 000 $ 

2017. 44 120 000 000 $ 

2018. 50 508 000 000 $ 

Поставићемо овде и бруто домаћи производ (БДП) и наших суседа, од којих су неки у Европској Унији. 

БДП Републике Хрватске. До 1991. године Хрватска је била део СФРЈ од које се отцепила уз грађански рат и протеривање Срба током злочиначких акција Бљеска и Олује 1995. године и рушења Републике Српске Крајине. Р. Хрватска је 2013. приступила Европској унији.
Површина: 56.542 км²
Популација: 1991. 4.784.265 становника; 2001. 4.437.460 становника; 2011. 4.284.889 становника.

2004. 41 523 000 000 $

2007. 60 122 000 000 $

2008. 70 495 000 000 $

2012. 56 548 000 000 $

2014. 57 682 000 000 $

2015. 49 519 000 000 $

2016. 51 623 000 000 $

2017. 55 201 000 000 $

2018. 60 806 000 000 $

БДП Републике Бугарске. После слома комунизма Бугарска се кретала према Европској унији, којој је је приступила 2007. године.

Површина: 110.994 km2

Популација од 7 348 000 становника према попису из 2011. године (2001. 7 910 000 становника; 1991. 8 632 000 становника)

2004. 25 958 000 000 $

2008. 54 409 000 000 $

2012. 53 903 000 000 $

2014. 56 815 000 000 $

2015. 50 201 000 000 $

2016. 53 241 000 000 $

2017. 58 221 000 000 $

2018. 65 133 000 000 $

БДП Републике Албаније. Настала је новембра 1912. године, а независност јој је призната са завршетком Балканских ратова. У скоријој прошлости догодио се слом власти крајем 1996. године када су опљачкани многи војни магацини. 

Површина 28 748 км/2 

Популација од 2,8 милиона становника (2001. 3 069 000 становника; 1989. 3 180 000 становника). 

2004. 7 185 000 000 $

2008. 12 881 000 000 $

2012. 12 320 000 000 $

2014. 13 228 000 000 $

2015. 11 387 000 000 $

2016. 11 861 000 000 $

2017. 13 025 000 000 $

2018. 15 059 000 000 $

БДП Босне и Херцеговине. Грађански рат у БиХ је трајао од 1992-1995. и завршио се Дејтонским споразумом. Састоји се од два ентитета: Федерације БиХ (51%) и Републике Српске (49%). 

Површину 51.209,2 km2 и

Популација од 3.531.159 становника према попису из 2013; (1991. 4,372 милиона становника)

2004. 10 596 000 000 $

2008. 19 113 000 000 $

2012. 17 227 000 000 $

2014. 18 558 000 000 $

2015. 16 212 000 000 $

2016. 16 913 000 000 $

2017. 18 080 000 000 $

2018. 19 782 000 000 $

БДП БЈР Македоније (д. Северна Македонија). Настала отцепљивањем од СФРЈ септембра 1991. године. Велике проблеме има са албанском националном мањином и Републиком Грчком око имена.

Површина: 25.713 km2
Популација: 2002. 2.040.929 становника

2004. 5 683 000 000 $

2008. 9 910 000 000 $

2012. 9 745 000 000 $

2014. 11 362 000 000 $

2015. 10 065 000 000 $

2016. 10 672 000 000 $

2017. 11 280 000 000 $

2018. 12 672 000 000 $

БДП Републике Црне Горе. Самостална након референдума 2006. после кога је изашла из Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Површина: 13.812 km2
Популација: 2003. 620.145 становника; 2011. 620.029 становника

2004. 2 073 000 000 $

2008. 4 546 000 000 $

2012. 4 088 000 000 $

2014. 4 588 000 000 $

2015. 4 053 000 000 $

2016. 4 374 000 000 $

2017. 4 845 000 000 $

2018. 5 452 000 000 $

БДП Републике Мађарске

Површина: 93.027,44 km2
Популација: 2011. 9.937.628 становника

2004. 104 067 000 000 $

2008. 157 998 000 000 $

2012. 127 857 000 000 $

2014. 140 083 000 000 $

2015. 123 074 000 000 $

2016. 126 008 000 000 $

2017. 139 761 000 000 $

2018. 155 703 000 000 $

*Подаци за БДП узети су са сајта Светске банке
*Просечна мајска плата 55.380 динара
*Просечна плата у БиХ 473 евра
*Просечна плата у Црној Гори у мају 513 евра
*Просечна хрватска нето плата у мају 875 евра
*Stopa nezaposlenosti u Srbiji pada, ali je pola miliona ljudi i dalje bez posla
*ISTRAŽUJEMO Srbija među zemljama sa NAJNIŽOM PLATOM U REGIONU, a evo da li je realno da preteknemo Crnu Goru i njihovih 513 evra
*DA LI ĆE NAM PLATE BITI VEĆE Rumunija i Bugarska DRASTIČNO POVEĆAVAJU ZARADE da bi sačuvale radnike, a šta Srbija može da uradi

СОКО добио захвалницу у Параћину

Српска омладинска културна организација "СОКО" добила је на затварању изложбе "У име народа" у Завичајном музеју Параћин, 6. јула 2019, захвалницу од удружења "У име народа - За слободну Србију". 

Удружење "У име народа - За слободну Србију" бави се изучавањем злочина комунистичких власти у току и после Другог светског рата над обичним људима.

Старешина Александар Рацић и др Срђан Цветковић

Позив на представљање књиге "У предворју пакла" и трибина о политичким затвореницима

   Православне црквене општине јагодинске и Српска омладинска културна организација СОКО позивају Вас на представљање књиге "У предворју пакла" и трибину о политичким затвореницима. На трибини ће говорити Саво Б. Јовић, Јовица Тркуља и Срђан Цветковић. Трибина ће се одржати у Гимназији "Светозар Марковић" у Јагодини, у четвртак 13. јуна са почетком у 19:00 часова. Улаз је слободан. Добродошли.

Представљање књиге "У предворју пакла"

Посета трибини "У име народа - Репресија у Србији 1944-1953."

 Чланови Српске омладинске културне организације СОКО посетили су трибину, уједно и изложбу, "У име народа - Репресија у Србији 1944-1953", одржану у организацији Завичајног музеја у Параћину у њиховим просторијама. Трибина је одржана у петак, 24. маја, сапочетком у 19 часова.

 На трибини су говорили српски историчари, најзнаменитији познаваоци тог периода са Института за савремену историју: др Срђан Цветковић, др Бојан Димитријевић и др Предраг Марковић. Трибина је одржана у амбијенту изложбе "У име народа" чији је аутор др Срђан Цветковић. 

Са трибине

Представљање “Српске приче“ у Јагодини

   У петак 10. маја 2019. године, у сали Поморавског округа, у организацији Српске омладинске културне организације СОКО, представљена је књига „Српска прича“. Реч је о мемоарима Александра М. Милошевића, мајора југословенске војске и ЈВуО и политичког емигранта. „Српску причу“ је приредио Немања Девић, историчар.

Немања Девић

Девић је на представљању књиге истакао да је „Српска прича“ врло важна за стварање комплетне слике о Другом светском рату, нарочито за период 1944-45. када долази до слома ЈВуО. Девић је своје излагање о књизи почео представљањем лика Александра Милошевић и његове биографије, као и важних догађаја у којима је учествовао. Било је речи о важним догађајима, сусретима са познатим личностима и ставовима које је Милошевић баштинио. Такође, било је речи и о само раду на књизи, шта је он изискивао и колико је времена и труда требало издвојити да би се писма и личне забелешке мајора Милошевића преточиле у књигу и да би настала „Српска прича“ оваква каква је данас пред нама.