На данашњи дан 1832. године у Српској Црњи рођен је Ђура Јакшић, један од најизразитијих представника романтизма у српској књижевности
и сликарству. Отац га је уписао у трговачку школу, коју није желео да похађа,
па је на крају уписао нижу гимназију у Сегедину. После завршене основне школе у Српској Црњи и ниже гимназије у Сегедину, одлази
у Темишвар, а потом и у Пешту да учи сликање. Због револуционарних догађаја из
1848. године напушта Пешту и сликарство наставља да учи у Бечкереку код
Константина Данила, једног од најпознатијих српских сликара тог доба. Често је
мењао место боравка, те је студије настављао у Бечу и у Минхену. Године 1855.
настанио се у Кикинди, где је живео од сликарства, писао песме и објављивао их.
Наредне године отишао је у Нови Сад, да би 1857. прешао у Србију, где је радио
у многим местима као учитељ и наставник цртања. У Београду је становао у
Скадарлији, која је тада била један од сиромашнијих крајева града, у тешким
условима у кући која и данас постоји, са женом, синовима и ћеркама. Уз помоћ
Стојана Новаковића запослио се 1872. године у Државној штампарији, а на том
положају је био до смрти. Учесник је и српско-турских ратова
(1876-1878), где се и разболео од туберкулозе. Умро је од туберкулозе, у четрдесет и шестој година живота. Бунтован, емотиван,
страствен и маштовит, Ђура Јакшић је био један од најдаровитијих наших лиричара
и сликара романтизма.. Најпознатије песме су му: На Липару, Отаџбина, Падајте браћо, Ноћ у Горњаку, Ја сам стена, Кога да љубим, Мила и друге. Поред поезије написао је и четрдесетак приповедака,
од којих су неке замишљене као романи, а драма Сеоба Србаља добила је и награду Матице српске у износу од
100 дуката. Као сликар радио је углавном портрете, иконе и историјске
композиције. Најзначајнија дела су му: Девојка у плавом, Жена са лепезом, Погибија Карађорђева, На стражи и остале које се данас чувају у Народном музеју
у Београду.
Нема коментара:
Постави коментар