Васкршња честитка

 Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.

Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације

СОКО упалио свеће на споменик палим пилотима Краљевине Југославије на Липару

     Српска омладинска културна организација "СОКО" упалила је свеће на спомен обележје палим пилотима Краљевине Југославије који нису се предали током Априлског рата 1941. него су се борили до краја против ваздухоплова Луфтвафеа. Овај рат, иако кратак, трајао је 11 дана, одисао је родољубљем и борбеношћу пилота Југословенског Краљевског Ваздухопловства. Јуначка одбрана Београда и бомбардовање положаја немачке нацистичке и италијанске фашистичке војске лекције су за будућност како и даље Давид може да се бори против Голијата.

Споменик пилотима-јунацима ЈКВ на Липару

   Нажалост, и поред јуначког отпора краљевска авијација морала је да се повлачи. Авион Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије са три члана посаде 12. априла оборен је изнад Јагодине, коју су Немци заузели 10. априла, и срушио се на подручје Липара. Том приликом погинула су три авијатичара: командант 64. групе 3. бомбардерског пука мајор Бранко Фанедл (1903-1941), капетан I класе Никола Теофилов (1905-1941) и наредник-механичар-стрелац Фрањо Рибич (1911-1941). 

         Оно што је новина јесте насипани туцаник на путу који води до споменика пилотима-јунацима и омогућава избегавање каљуге. Представници наше организације почистили су смеће око простора споменика и упалили свеће за душе погинулих јунака.

СРПСКА ВОЈСКА СЕ ПРИБЛИЖУЈЕ КОСОВУ - песма Јована Јовановића Змаја (1833-1904)

 СРПСКА ВОЈСКА СЕ ПРИБЛИЖУЈЕ КОСОВУ 

Од Косова до Косова пет стотина лета,

свршује се борба, давно започета. 

А век веку довикује шта је мука љута, 

векови се загрлили да нам кажу пута. 

''На Косово, на Косово!'', оре нам се клици,

''Не клоните, соколови, стари мученици!'' 

Са Авале, са Ловћена, једна труба труби, 

Авала се приближује да Ловћен пољуби. 

Ловћен увек спреман да јој на сусрет корачи 

- на Косову, на Косову, ту ће се тек наћи. 

Није Ловћен, ни Авала - у њих срца нема, 

братац брату руке пружа и загрљај спрема. 

Чују браћа како горко очајници пиште; 

на Косову, на Косову, ту им је рочиште. 

И сад ће се на Косову војска да причести, 

Ал' је црква Самодрежа сад у нашој свести. 

Ту ће сада да се згазе змије и јакрепи, 

ту ће сунце да се роди - аој, санче лепи! 

Ако ј' санак - леп је санак, свет нек му се диви...

векови нам то дугују, да тај сан оживи.'' 

Ј. Ј. Змај

5. фебруара 1878. године ослобођена Грачаница у Другом српско-турском рату

 23. јануара/4. фебруара 1878. године српска војска је, после ослобођења Бујановца, Прешева и манастира Св. Прохор Пчињски, ушла у Гњилане. Дан раније кнез Милан Обреновић је обавештен од главнокомандујућег руске војске да је Русија закључила са Османлијама примирје у Једрену. Тиме је и српска војска била обавезана да обустави војне операције.

Надомак Цариграда, на вест да је британска ратна флота запловила ка Мраморном мору, руски велики кнез Николај Николајевич, врховни заповедник војске и брат императора Александра Другог, закључио је у Једрену примирје са Портом 31. јануара 1878. године (по новом календару). Ово примирје се односило и на Србију и Румунију, док је текст примирја предвиђао да ће руска царска влада предложити Црној Гори да прихвати овај споразум. Једренско примирје је педвиђало да се између руске, румунске и српске, са једне стране, и турске садруге стране, повуче демаркациона линија. Велбужд, Ђуму и Врање требало је да запоседну српска или руска војска, Приштину османска. Комисија, састављена од турских и српских опуномоћених официра, уз учешће једног руског изасланика, требало је да повуче демаркациону линију. Кнез Милан Обреновић је 3. фебруара добио депешу из Једрена коју му је упутио велики кнез Николај Николајевич. У депеши је српски кнез обавештен да је Русија склопила примирје, да су интереси Србије узети у обзир и да се војне операције српске војске моментално обуставе.

У међувремену, после ослобођења Врања, српска војска је продирала даље према југу. Генерал Јован Белимарковић је 2. фебруара обавештен да се Асаф-паша са главнином војске повукао из Приштине према Скопљу. Услед тога, Друга шумадијска дивизија је, са два батаљона добровољаца, упућен кало да Приштини преко Гњилана, док је Прва шумадијска дивизија требало да се окупи код Бујановца и крене ка Куманову. Претходница Друге шумадијске дивизије, којом је заповедао мајор Радомир Путник, ушла је у Гњилане 4. фебруара без отпора, док су добровољци већ 5. фебруара стигли до Грачанице (на слици). Један вод коњице истог дана је допрео до Липљана. Ту се даље наступање Шумадијског корпуса зауставило пошто је стигло наређење о обустави непријатељстава.

Страдање Јагодине у Бечком рату 1690. године

     Према речима османског путописца Евлије Челебије (1611-1682) Јагодина је била пријатна паланка са две џамије, дрвеном сахат-кулом (часовником), хамамом, мектебом (основна школа за муслимане), јавним чесмама, каравансарајем, безистаном и сарајем Дервиш-бега Јахјапашића. Имала је 1600 кућа и стотину дућана и у руке хришћанске аустријске војске у Бечком рату (1683-1699) доспела је након победе аустријског заповедника Лудвига Баденског над османском војском код Баточине 29. августа 1689. године. После аустријске предаје Ниша 1690. на саветовању генерала одлучено је да се српски крајеви напусте и да се направи фронт на Сави и Дунаву. Аустријски одреди су спалили Јагодину и њену околину. 

Јагодина на карти из 1769. године

    Главнина османске војске ушла је у Јагодину 20. септембра 1690. и затекла је згариште. О том потресном призору писао је један од учесника османског похода Абдулах бин Ибрахим ел-Ускудари: "Ова љупка касаба изгледала је као да је порушена и разорена пре неколико стотина година. Подсећала је на Хејхат поље након пустошења Тимур Ленка, Џингиз-хановог потомка, онога који је само невољу доносио. Две џамије с минаретом који је личио на надгробни камен и велики камени хан с баџом било је све што је остало. Све друге куће и дућани били су спаљени и од њих није остао камен на камену. По подовима је било само трње и слама, а помисао на улазак унутра обузимао је стравом и ужасом и испуњавао страхом све оне који су видели овај призор. Авај!"

Литература: 

1. Т. Катић, Турско освајање Србије 1690. године, Београд 2012, 83.

Саопштење организације СОКО поводом напада на српску омладину на Косову и Метохији 6. и 7. јануара 2023.

            Наша организација СОКО најоштрије осуђује крвави напад Албанаца на невину српску децу, Стефана (11) и Милоша (21), који су носили бадњак ка свом селу Готовуша у општини Штрпце и на Стефана Томића (18) из Клокота који се са братом враћао са Божићне литургије. 

            Ово је удар Албанаца на српску омладину у јужној покрајини и на православну веру све у једном циљу - да се стави до знања да српски народ и православна вера су непожељни на Косову и Метохији. Ово је подстрекивање на исељавање српског народа са вековних огњишта!

               Тражимо да се кривци пронађу и да им се суди за учињена дела и да се државе Квинте јаве и најоштрије осуде ове нападе на српско становништво.

27. јун 1990. Оснивање Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике

 На основу тачке 1. Амандмана XLIII на Устав СР Хрватске (»Народне новине«, број 28—29) и члана 212. Статута Општине Книн (»Службени вјесник општина Дрниш, Книн и Шибеник«, број 14—75, 19—81, 7—83, 6—84, 7—86 и 6—90), Скупштина општине Книн, на трећој заједничкој сједници Вијећа мјесних заједница, Друштвено-политичког вијећа и Вијећа удруженог рада одржаној 27. 6. 1990. године, доноси

                                                                          ОДЛУКУ

о оснивању и конституирању Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике

Члан 1.

Оснива се и конституира Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике. У Заједницу општина Сјеверне Далмације и Лике улазе општине: Книн, Бенковац, Грачац, Доњи Лапац, Обровац и Титова Кореница. Заједници општина Сјеверне Далмације могу приступити и друге општине ван подручја Далмације и Лике.

Члан 2.

Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике је правна особа.

Члан 3.

Сједиште Заједнице општине из члана 1. ове Одлуке је у Книну.

Члан 4.

Ради управљања и руковођења Заједницом општина из члана 1. ове Одлуке оснива се Скупштина Заједнице. Статутом Заједнице утврдит ће се начин рада Заједнице, број чланова Скупштине Заједнице, дјелокруг рада Скупштине Заједнице, начин избора чланова Скупштине Заједнице, начин финансирања као и остало је потребно за нормално функционисање Заједнице.

Члан 5.

До конституирања Скупштине Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике, функцију органа управљања вршит ће предсједници скупштина општина удружених у Заједницу као привремено предсједништво Скупштине Заједнице општина.

Привремено Предсједништво из предложеног става у року од 20 дана утврдит ће приједлог осталих аката потребних за функционисање Скупштине Заједнице и доставити их скупштинама удружених општина на усвајање.

Члан 6.

Ова одлука ступа на снагу кад је у истом тексту усвоје најмање двије општине.

Члан 7.

Ова одлука објавит ће се у »Службеном вјеснику општина Дрниш, Книн и Шибеник«.

Класа: 021-05/90-02/68
Ур. Број 2136-01-90-1
Книн, 27. 6. 1990.

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ КНИН

ПРЕДСЈЕДНИК
Бабић Милан, в. р.

24. јун 1991. Уговор о сарадњи САО Крајине и Заједнице општина Босанске Крајине

 СРПСКА АУТОНОМНА ОБЛАСТ КРАЈИНА коју представља предсједник Владе Српске аутономне области Крајина др. Милан Бабић и ЗАЈЕДНИЦА  ОПШТИНА  БОСАНСКА  КРАЈИНА  коју  представља  предсједник  Извршног вијећа Заједнице општина Босанска Крајина Анђелко Граховац склопили су 24. 06. 1991. године у Бања Луку

УГОВОР О САРАДЊИ

Члан 1.

Овим  уговором  утврђују  се  субјекти,  садржај  и  начин  интеграције  Српске  аутономне  области Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина и обавезе које из тог происходе.

Члан 2.

Сарадња  у  оквиру  интеграције  обухватит  ће  сљедеће  области:  привреду,  политику,  културу, просвјету, образовање, здравство, социјални рад и социјалну   политику, саобраћај и везе, информисање,  одбрану  као  и  друге  области  живота  и  рада  у  којима  се  укаже  потреба  за интегративном сарадњом.

Члан 3.

Сарадња  ће  се  у  процесу  интеграције  остваривати  на  нивоу  институција  и  органа  као  и  других субјеката  који  врше  власт,  послују  или  на  било  који  други  начин  дјелују  у  областима  коју  су предвиђене као садржај сарадње члан 2. овог Уговора, и којима је сједиште на територијама САО Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина.

Члан 4.

Одлуке  уредбе  и  друга  одговарајуће  правна  акта  којима  ће  бити  регулисана  сарадња  у појединим  областима  доносит  ће  институција,  органи  и  субјекти  на  које  се  односи  садржај  тих одлука. Изузетно, у оним случајевима у којим због тих одлука. Изузетно, у оним случајевима у  којима  због  значаја  појединих  одлука,  а  које  се  тичу  развоја  обију  Крајина  као  цјелина, одлуке  ће  доносити  на  нивоу  Владе  односно  Извршног  вијећа  и  Скупштина  САО  Крајине  и Заједнице општина Босанске Крајине.

Члан 5.

Уговорне стране су се договориле да свака од њих (САО Крајина и Заједница општина Босанска Крајина) задржавају свој политички и правни субјективитет све дотле док опште политичке прилике у Југославији као и процеси интеграције међу њима не услове и омогуће и другачија рјешења.

Члан 6. 

Уговорне стране споразумијеле су се да у односу на треће субјекте поред самосталног, могу имати и заједнички наступ када је то у обостраном интересу.

Члан 7.

Одговорност  за  преузете  обавезе  из  овог  уговора  имају  институције,  органи  и  субјекти  који доносе поједина~не одлуке и друга правна акта а у крајњој инстанци Скупштина САО Крајине и Скупштина Заједнице општина Босанска Крајина.

Члан 8.

Начини  и  средства  којима  ће  се  обезбједити  спровођење  донијетих  одлука  и  других  аката  који проистекну  из  овога  уговора  као  и  његове  одредбе  одредит  ће  Скупштина  САО  Крајине  и Заједница општина Босанске Крајине.

Члан 9.

Овај уговор ступа на снагу даном његовог проглашења на заједничкој сједници Скупштина САО  Крајине  и  Заједнице  општина  Босанске  Крајине  уз  његово  претходно  претходно потписивање  на  нивоу  Владе  САО  Крајине  и  Извршног  вијећа  Заједнице  општина  Босанске Крајине.

ИЗВРШНО ВИЈЕЋЕ ЗАЈЕДНИЦЕ                                                ВЛАДА СРПСКЕ АУТОНОМНЕ

ОПШТИНА БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ                                              ОБЛАСТИ КРАЈИНА

Предсједник Анђелко Граховац                                                      Предсједник др. Милан Бабић

У Босанском Грахову у Спомен дому "Гаврило Принцип 27. јуна 1991. одржана је Прва заједничка седница Скупштине САО Крајине и Заједнице општина Босанска Крајина на којој је донета одлука да се усвоји Уговор о сарадњи Српске Аутономне Области Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина (тачка 4.) и Декларација о уједињењу Заједнице општина Босанска Крајина и Српске Аутономне Области Крајина (тачка 5.).

Васкршња честитка

 Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.

Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације

МАРТОВСКИ ПОГРОМ 2004, 18 година касније кривци су и даље на слободи

     На данашњи дан, 17. марта, 2004. године догодио се мартовски погром Срба на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта из својих кућа је протерано више од 4000 људи, убијено осморо Срба а повређено и рањено преко 900 људи. Спаљено је око 800 српских и око 90 ашкалијских кућа, етнички је очишћено шест градова и девет села од Срба. Уништено је или оштећено 35 манастира или цркава, од којих је 19 категорисано као споменици културе. Уништене су зграде Призренске Богословије и Епископски двор у Призрену. Оскрнављена су многа српска гробља.

Мартовски погром 2004.

    Република Србија је 21. марта 2004. прогласила дан жалости због жртава током немира. Међународна заједница остала је нема на погром над Србима. Мир у јужној српској покрајини је 2004. године чувао је КФОР  са 39.000 војника и 8.000 УН полицајаца који нису ништа предузели да заштите Србе од напада Албанаца.

    Сећајте се јер ако ми заборавимо, ко ће се сећати. "Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави и десница моја. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не упамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега." Псалам 137.