Стање ћирилице у Јагодини-пример две улице

     Данас је дан словенске писмености, дан светих словенских апостола Ћирила и Методија. Они су око 862. или 863. године створили прву словенску азбуку - глагољицу, за потребе богослужења у Моравској. После смрти Ћирила и Методија немачко свештенство је успело да издејствује забрану словенског богослужења и да кнез Светоплук прогна ученике њихове. Ученици словенских апостола склонили су се на Балканско полуострво код бугарског цара Симеона (893-927) и српског кнеза Мутимира из династије Властимировића (851-891). На простору Бугарске настало је ново словенско писмо - ћирилица. У српским земљама ћирилица ће преовладати у 12. веку у време Немањића.

Ћирилица се ипак одржала и после пропасти српских земља у 15. веку. Занимљиво је да Османлије никад нису забраниле ћирилицу док то јесу урадили Аустријанци у пар наврата.

Ћирило и Методије доносе писменост Словенима

     После обнове српске државе почетком 19. века ћирилица се користи свуда, док се латиница нигде није користила. Са окупацијом Краљевине Србије у Великом рату, аустроугарске окупационе власти забрањују употребу ћирилице и једино писмо које се смело употребљавати била је латиница. Српски војници током ослобађања земље ломили су латиничне називе улица - симболе аустроугарске окупације. После 1918. године зарад мира у новој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца ћирилица и латиница су постале равноправне. У социјалистичкој Југославији је однелу превагу латиница опет зарад мира са "браћом". Данас у 21. веку потпуну превагу однела је латиница највише због става да ћирилица није модерна. 

     Чланови Српске омладинске културне организације "СОКО" на дан словенских апостола Ћирила и Методија спровели једну анализу у две јагодинске прометне улице. Акција је спроведена у улицама Чочетовој и Стефана Првовенчаног. Анализа се састојала у бројењу ћириличних и латиничних назива радњи. У Чочетовој улици од 43 радњи и објеката само 5  је имало ћириличне називе, док се у улици Стефана Првовенчаног од 44 радњи и објеката на ћирилици налазило само 6 назива. Наше национално писмо је угрожено! Преокренимо и будимо поносни на нашу ЋИРИЛИЦУ!

СОКО посетио изложбу "Моје Јадовно" у Крушевцу посвећену страдању Срба у логору Госпић-Јадовно-Паг

Делегација Српске омладинске културне организације "СОКО" на дан победе над фашизмом, 9. маја, посетила је изложбу "Моје Јадовно" одржану у Легату Милића од Мачве у Крушевцу. Изложба је одржана у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг. Делегацију Српске омладинске културне организације "СОКО" чинили су и представници Студентске организације Параћин, студенти Педагошког факултета у Јагодини и ученици Гимназије "Светозар Марковић" из Јагодине и Душко Грбовић, историчар у Завичајном музеју у Јагодини .

Старешина Српске омладинске културне организације "СОКО" Александар Рацић истакао је: "Потребно је да се реч о српском страдању по логорима НДХ чује и никада не заборави. Зато ћемо у септембру угостити ову изложбу у нашем граду. Договор је постигнут са председником удружења "Јадовно 1941" Душаном Басташићем. Потребно је да што већи број младих људи види голготу кроз коју је прошао српски народ у Другом светском рату јер ако не учимо из прошлости понављаћемо грешке у будућности".

Пут у Крушевац обезбедила је локална самоуправа.

"СОКО" прославио 4 године рада и ујединио омладину Јагодине, Ћуприје и Параћина

Српска омладинска културна организација "СОКО" прославила је 03. маја своју крсну славу Св. владику Николаја Велимировића и обележила четири године рада у просторијама Алтернативног културног центра. Традиционално, као и сваке године "СОКО" је обележио свој дан беседама у част Св. владике Николаја, а након беседа уследио је свечани чин потписивања меморандума о сарадњи Српске омладинске културне организације из Јагодине, Удружење младих Ћуприје и Студентске организације Параћин.

Вече беседа отворио је један о старешина "СОКО" организације Александар Милосављевић, а о животу Св. владике Николаја говорио је Стеван Симоновић. Владикине беседе читали су Душан Марковић председник Студентске организације факултета Педагошких наука и Александар Рацић један од старешина "СОКО" организације.

"Данас обележавамо четири године рада и своју крсну славу. Свој рад започели смо мисионарски желећи  да дамо допринос зајденици и друштву и мислим да смо у томе успели.  Много тога смо учинили у предходном периоду и јако смо поносни на то али много тога је тек пред нама." Рекао је Рацић и додао: "Када смо формирали организацију једн од првих циљева био је јединство и саборност српске омладине и данас након четири године рада и труда тај циљ креће да се остварује, "СОКО" под своја крила уједињује омладину и ми ћемо вечерас потписати меморандум о сарадњи омладине три града Јагодине, Ћуприје и Параћина. Мислим  да је ово историјски тренутак и да ће ово уједињење омладинских организација имати у будућности веома позитиван утицај на младе у ова три града."

Старешина "СОКО" организације Рацић Александар

"Наша сарадња почела је пре месец дана и ми смо већ тада говорили о заједничкој сарадњи. Циљ је да афирмишемо позитивне ствари у три града и сарађујемо, то је некако нормалније од негативног ривалитета. Три града су на малој раздаљини, али веома далеко од било какве сарадње, немамо додирних тачака деценијама уназад. Заједничке активности и акције младих су почетак позитивних ствари у три града." Рекао је председник Удружења младих у Ћуприји Рајко Минић.

Потписивање меморандума 

Покушаћемо први пут да спојимо праве људе три града на једном месту, да причају са младима о њиховим потребама и проблемима. За почетак све три локалне самоуправе треба да обједине своје туристичке, културне и спортске активности.  Чудно је да до сада није било сарадње три града ни на нивоу локалних самоуправа, али ни удружења, што није нормално. Наша намера је да кроз утицај на локалне самоуправе и привреду иницирамо пројекте корисне за младе и целокупно грађанство. Рекао је председник Студентске органзације у Параћину Милош Јовановић и додао: "Ова сарадња значи ће много за заједничке пројекте и аплицирање за веће фондове код Министарства''.

Минић, Рацић и Јовановић након потписивања

Линкови организација: 

https://www.facebook.com/srpskaomladinskakulturnaorganizacija/

https://www.facebook.com/studentskaorganizacijaparacin/

https://www.facebook.com/officialumcuprija/

25. април 1941- Дан када је ћирилица забрањена у Независној Држави Хрватској

На данашњи дан, 1941. године, Независна Држава Хрватска донела је Закон о забрани ћирилице. После тога су уследили многобројни закони против Срба и свега што симболише наш народ. Врло брзо су то учинили и Италијани, Албанци и Бугари, који су забранили српску ћирилицу. У НДХ усташе су сматрале ћирилицом делом српског народа и одмах су делали против ћириличног писма. Данас у 21. веку Хрвати и даље забрањују употребу ћирилице у Вуковару!

Закон о забрани ћирилице

Ћирилично писмо је одлика српског народа, вековима присутна и неотуђива. Аустро-угарски окупационе власти у Краљевини Србији у Првом светском рату одмах су мењале ћириличне табле и натписе у латиничне. Зашто? Зато што је ћирилица важан део српског националног идентитета!

Данас у нашој држави ћирилица је другоразредно писмо. Зашто? Помодарство, жеља за бољом продајом производа, мишљење да је ћирилица застарела, да нам не треба у модерном свету су неки од глупих разлога због чега је ћирилица на дну употребе. То говори и где је наш српски дух!

Размислите мало о томе и запитајте се да ли можда ви можете помоћи ћирилици и борби за њено очување.

ВАСКРШЊА ЧЕСТИТКА

Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав. 

Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива,  односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима,  како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи.  Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ!

Старешинство 

Српске омладинске културне организације

СОКО положио венац на споменик палим пилотима Краљевине Југославије у Априлском рату 1941.

Српска омладинска културна организација "СОКО" положила је 12. априла венац на спомен обележје палим пилотима Краљевине Југославије који нису се предали током Априлског рата 1941. него су се борили до краја против авиона Тројног пакта. Авион Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије са три члана посаде оборен је изнад Јагодине и срушио се на подручје Липара. том приликом погинула су три пилота: командант Бранко Фанедл, капетан I класе Никола Теофилов и наредник Фрањо Рибич. 

Делегација "СОКО" испред споменика палим пилотима Краљевине Југославије

Споменик палим пилотима Краљевине Југославије

Полагање венца на споменик

Минут ћутања за хероје неба

Српска омладинска културна организација "СОКО" преузела је бригу над овим спомеником кога је затекла у корову неколико дана раније.

12. АПРИЛ 1961 - Први лет човека у свемир

Први је човек који је отпутовао у свемир био је совјетски космонаут Јуриј Гагарин који је 12. априла 1961. године у свемирској летелици Восток I. 

Лет је трајао 1 сат и 48 минута. Контролори на земљи су тек након 25 минута установили да је достигао стабилну орбиту. Востоком 1 је управљано аутоматски, пошто медицинско особље и конструктори летелице нису били сигурни како ће људско биће реаговати на бестежинско стање, па су ручне контроле биле закључане како Гагарин не би сам управљао летелицом (шифра за откључавање контрола је била постављена у Восток 1 у случају да се деси нешто непредвиђено). Аутоматски систем је подесио Восток 1 у положај за укључивање повратних ракета отприлике након 1 сата лета.

Јуриј Гагарин (1934-1968)

Ракете су се укључиле изнад западне обале Африке, близу Анголе, око 8000 km од предвиђеног места за слетање и гореле су око 42 секунде. Због ограничења у погледу масе није било резервних ракета. Капсула је имала залихе за 10 дана које ће омогућити живот и природно опадање орбите у случају да ракете не одраде како је планирано. Након паљења ракета за повратак, Востоков модул са опремом је неочекивано свежњом жица остао привезан за капсулу за повратак. Две половине летелице је требало да се одвоје 10 секунди након гашења ракета за повратак, али се то није десило ни после 10 минута. Летелица се нагло окретала пре него што су жице изгореле и модул се наместио у погодну висину за улазак. Гагарин је искочио падобраном на висини од 7 km и без проблема се спустио на земљу. 

Први лет човека у свемир представљао је велику победу Совјетског Савеза над Американцима у свемирској трци.

6. АПРИЛ 1941. - ПОЧЕТАК АПРИЛСКОГ РАТА

Други светски рат почео је 1. септембра 1939. године, нападом Немачке на Пољску. До краја 1940. године Немачка је поробила Данску, Белгију, Холандију, Норвешку и Француску. Суседи Краљевине Југославије полако су приступали Тројном пакту, основаном 27. септембра 1940. године у Берлину (Немачка, Италија и Јапан). Тако су приступиле Мађарска (20.11.1940), Румунија (23.11.1940), Словачка (24.11.1940) и Бугарска (1.3.1941). Велики притисак је вршен на Краљевину Југославију да приступи Тројном пакту. Влада Цветковић-Мачек је то и урадила 25. марта 1941. у дворцу Белведер код Беча. Међутим, официри војске К. Југославије организовали су пуч у ноћи између 26. и 27. марта и збацили владу Цветковић-Мачек и прогласили краља Петра II Карађорђевића пунолетним. Вођа Трећег Рајха, Адолф Хитлер, одмах је наредио напад на Југославију. Тај напад је почео 6. априла 1941. године, немачким бомбардовањем Београда (који је три дана раније проглашен отвореним градом). У пола 7 ујутру 234 бомбардера и 120 ловаца напало је престоницу, и у наредна два дана бомбардовања погинуло је око 2 500 људи (немачки кодни назив за бомбардовање Београда био је Страшни суд-Strafgericht). 

Припадници 102. ескадриле Шестог ловачког пука у Мостару

Током првог дана од пола 7 до 8 часова немачка авијација бацила је 197 тона бомби. У током целог дана у 620 бомбардерских и 340 ловачких налета избачено је укупно 440 тона бомби. Уништено је 9 635 зграда међу којима је и Народна библиотека, у којој је изгорело око 350 000 књига, 500 000 свезака укључујући средњовековне рукописе и повеље, и друга дела непроцењиве вредности. Београда је тада имао 19 641 зграда и тешко су пострадали делови око Железничке станице, Славије, Сењака, Теразија, Дорћола, улице Кнеза Милоша и центра града. Небо Београда бранио је Шести ловачки пук са своја 43 ловца, као и 40 противавионских топова и 36 противавионских митраљеза. Ловци краљевске војске успели су да оборе 23 немачка авиона, али су изгубили 18 својих. Противавионска одбрана успела је да обори 27 немачка авиона, али је на крају тог 6. априла била уништена. Београд је пао 13. априла 1941, док је краљевска војска капитулирала 17. априла 1941. године.

"СОКО" одао почаст пилоту хероју потпуковнику Животи Ђурићу

Српска омладинскa културнa организације "СОКО" положила је венац у селу Давидовац крај Параћина на споменик хероју пилоту Животи Ђурићу, страдалом на данашњи дан пре 18 година извршавајући борбени задатак на Космету. Потпуковник Живота Ђурић био је командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле, а погинуо је 25. марта 1999. године после напада на камп терористичке ОВК. У тренутку погибије управљао је јуришним авионом типа Ј-22 "Орао", евиденцијског броја 25104.

Мајор Живота Ђурић (1963-1999), полетео је на задатак 25. марта. Док је прелетао подручје Глоговца (Космет) приметио је командно место и складиште терористичке ОВК на које је одмах дејствовао са две авио-бомбе. Наставио је лет према унапред одређеном циљу али у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље после чега је, по расположивим сазнањима, под релативно малим углом ударио у земљу. Званично се не зна тачан узрок пада авиона али се претпоставља да су терористи ОВК погодили пилота или витални део авиона.

За време трајања НАТО бомбардовања ловачко-бомбардерска авијација имала је 31 лет у трајању од 18,25 часова, од тога су 25 били борбени летови од којих су 19 били са ватреним дејствима. Ударну снагу ЛБА чинили су авиони Ј-22 и НЈ-22 (двосед) „Орао“ који су се налазили у саставу 98. ловачко-бомбардерског авијацијског пука који су чинили 241. лбае и 252. лбае који су за време агресије били базирани на аеродромима Лађевци и Поникве.

18. година од агресије НАТО пакта на Савезну Републику Југославију

Дана 24. марта 1999, авиони 19 чланица НАТО-а почели су операцију бомбардовања Савезне Републике Југославије, први пут од настанка Алијансе без сагласности Савета безбедности УН, а у ваздушним ударима, који су трајали наредних 78 дана, живот је изгубило, према званичним подацима државних органа, најмање 2.500 људи. 

Процењена штета у нападима на војне, цивилне и привредне објекте, такође варира, па тако експерти из Групе-17 током 2000. износе податак о штети у висини од око 30 милијарди долара, док у јавности фигурира износ у висини од цак 100 милијарди долара.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона, а употребљена је и забрањена муниција са осиромашеним уранијумом.