Србији су у 19. веку били потребни школовани
људи за изградњу државе. Образовани Срби из Војводине и са Приморја су
прелазили у Србију да би учествовали у изградњи српске државе и културе. Њих су
сматрали за националне прегаоце. Један од таквих прегалаца био је сликар Стеван
Тодоровић. Прешао је 1857 г. из Новог Сада у Београд и основао Сликарску школу,
која је уз сликарство, обухватала певање, свирање, мачевање, телесно вежбање и
приређивање позоришних представа. Стеван Тодоровић умео је да одушеви омладину
и заинтересује њихове родитеље за своје активности. На иницијативу 16 његових
ученика основано је 1857 г. „Прво српско друштво за гимнастику и борење“.
Друштво је на Ускрс 1860 г. приредиоло за кнеза и публику Јавни час. Кнез
Михајло је одушевљен радом друштва 1861 г. саградио привремену вежбаоницу и
набавио справе за гимнастику. После одласка Стевана Тодоровића на сликарско
усавршавање у Италију 1864 г. друштво је престало са радом. Поводом 145 година
од оснивања друштва, одржана је 27. 11. 2002 г. Свечана академија и отворена
изложба „Наши јубилеји телесног вежбања-спорта 1857-2002“ у Београду у Дому
Матице (Стари ДИФ).
У Прагу је 1862 г. основано друштво за
теловежбу које је касније названо Соко по птици, узору витештва и јунаштва из
српских народних песама. Уједињена омладина српска сарађивала је са чешким
соколима, тако да је на Четвртој омладинској скупштини у Великом Бечкереку 1869
г. учествовао представник чешких сокола. Књижевник Лаза Костић, члан уједињене
омладине, основао је 1872 г. „Прво јачачко, веслачко и ватрогасно друштво“ у
Новом Саду. На скупштини одржаној 1874 г. друштво је добило име Соко. У управу
друштва изабрани су др. Лаза Костић старешина, др. Милан Јовановић Батут
справар и др. Јован Јовановић Змај друштвени лекар. Правилима друштва
предвиђено је да се слична друштва споје у Венац (савез). По угледу на друштво
у Новом Саду, омладина је у Панчеву 1875 г. основала Јачачко друштво, а у Вршцу
1878 г. Венац. Рад друштава је ускоро замро, а 1901/02 г. обновљено соколско
друштво у Новом Саду убрзо је престало са радом. Лаза Костић је касније прешао
у Београд и учествовао у Београдском друштву за гимнастику и борење и соколским
слетовима у манастиру Раваница у Срему.
На иницијативу др. Владана Ђорђевића основано
је 1882 г. Београдско друштво за гимнастику и борење. У управу друштва изабрани
су Стеван Тодоровић и др. Лаза Костић. Следећих 10 година друштво је расло и
оснивало слична друштва по Србији. Друштво је 1891 г. прихватило соколску
идеју. Део чланства је иступио из друштва и 1892 г. основао „Грађанско
гимнастичко друштво Душан Силни“. Оба друштва су деловала упоредо и прерасла у
савезе. Почетком 1893 г. у Фочи је основано соколско удружење. Аустријска власт
је забранила рад друштву и наредила да се гимнастичке справе униште. Друштво је
наставило рад као трезвењачко под називом „Побратимство, Дружина православних
Срба у Фочи“ и наставило је да негује соколске идеје.
После Мајског преврата 1903 г. јачала је
активност српске омладине у Аустро-Угарској. Исте 1903 г. основана су
гимнастичка друштва Обилић у Мостару и Српски соко у Сремским Карловцима. Нова
соколска и витешка друштва Душана Силног оснивана су у свим српским крајевима.
Врхунац рада били су Видовдански слетови у манастиру Раваници. Немоћ Србије у
Анексионој кризи упутила је соколе и душановце на потребу заједничког рада у
припремању одбране земље. Савез витешких друштава Душан Силни и Савез српских
соколова ујединили су се 8. 11. 1909 г. у Београду у Савез соколских друштава
ДУШАН СИЛНИ. На челу савеза био је Стеван Тодоровић. Све соколске Жупе
(Фрушкогорска, Крајишка, Босанско-Херцеговачка, Приморска и Жупа у Америци) и
друштва ушле су 1911 г. у Савез српског соколства у Београду. После рата на
Видовданском сабору 1919 г. у Новом Саду основан је Соко С.Х.С.
Нема коментара:
Постави коментар