После Првог светског рата друштва као што су били Савез сокола и
Јадранска стража трудила су се да што више
њихових припадника а посебно деце из унутрашњости летује на Приморју. Сем
опоравка њихов циљ био је да излетници што боље упознају своју земљу и њену
историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више држава требало је да
се упозна и зближи. Др. Миха Кабић истакао је да је значај градње соколских
здравствених домова ,, уз плави Јадран, … у шумовитој Босни, у историјској
Шумадији, … Тада ће браћа и сестре са
југа радо долазити на север а они са севера на југ, тада ћемо се међу собом
боље упознавати а и упознати.” (1) Краљевина СХС увидела је значај железница за
повезивање покрајина. Србија је са Босном и Приморјем повезана 1925. пругом
Ужице-Вардиште. ЈДЖ је пустила у саобраћај први моторни воз на прузи уског
колосека (колосек 0,760 м) Београд-Сарајево-Дубровник 20.7.1938. Због брзине од
40-50 км/ч био је познат у јавности као Луди Сарајлија. Док је парни воз Ћира
релацију Београд-Сарајево-Дубровник прелазио за 24 часа, моторни воз прелазио
је за 16 часова и 30 минута. (2)
Друштва су организовала излете и летовања. У
листу ,,Народна Свијест” из Дубровника писали су 1925. о излетницима у Цавтату.
Иза купалишта на ливади испод маслина разапели су своје шаторе скаути и
планинке из Брчког и Сарајева и
Феријални Савез из Сарајева. Било је око 80 дисциплинованих младих гостију међу
којима и мале деце. Надзор над
планинкама водила је госпођа Поповић, супруга ректора богословије. Остали су
око 6 недеља. Били су очарани лепотом краја и љубазношћу домаћег становништва,
са којим су долазили у додир и од кога су набављали храну. Гости су наставили да долазе у Цавтат. Цавтат
је био омиљено летовалиште феријалних колонија ђака и спортских удружења. (3)
Београдско Соколско Друштво ,,Матица”
организовало је 1928. пут преко 90 чланова друштва у Ђеновић у Боки Которској.
Соколићи су путовали возом до мора. Провели су један месец у табору под
шаторима. Дане су проводили у вежби под ведрим небом уместо у соколани, у шетњи
по обали, у утакмицама у веслању и пливању. (4) Јадранска стража је сматрала да
ће боравак деце привући њихове родитеље.
Извршни одбор Јадранске страже одлучио је да пошаље предаваче да одрже
предавања омладини у летовалиштима Јадранске страже. Предавали су о
културно-историјским, геофрафским и привредним темама. Предавачи су посетили
колонију из Сарајева у Сукошану и Будви, колонију из Крагујевца у Милни, из
Београда у Макарској и Супетру и колонију из Осјека у Трпњу.(5)
У
Дубровник је 30. маја 1931. стигло посебним возовима преко 600 излетника
Јадранске страже из свих крајева Јужне Србије (данас Македоније). Излетници су
предвођени соколском и грађанском кумановском музиком (у живописној народној
ношњи свога краја) у поворци дошли у град, поздрављени бурним пљескањем. Испред
градске општине поздравио их је у име дубровачке Јадранске страже Душан Башић истакавши:
„…доласком у древни славенски град обнављају оне везе, које су и у давној
прошлости уско везивале стари слободни Дубровник са царским Скопљем.“ У почаст
излетницима војна музика отсвирала је на Шеталишту Краља Александра бирани
програм. Јадранска стража у Дубровнику овом приликом поклонила је певачком
друштву „Вардар“ ловор вијенац са натписом „Јадранска стража у Дубровнику 30 V
1931. Српском Пјевачком Друштву „Вардар“ у Скопљу“. Излетници су продужили за
Зеленику.(6)
Док су соколи организовали таборовања под
шаторима, Јадранска стража организовала
је летовања у својим домовима. Обласни
одбор Јадранске страже из Бечкерека (Зрењанин) организовао је летовање у свом
дому у Омишу у јуну, јулу и августу 1934. за 3 групе подмлатка од 177 чланова.
Обласни одбор Београд приредио је са 100 чланова Ускршњи излет 1933. у
Дубровник и Боку. Обласни одбор Београд Јадранске страже организовао је своје
летовалиште у Савини (Мељине) у згради Лучке капетаније. У Савини је 1933.
летовало 245 лица и то 179 ученика и 66 одраслих чланова. Зграду је морао да
уступи Команди ратне морнарице. Организовао је привремено летовалиште јула и
августа 1934. за 171 особу у згради Грађанске школе у Макарској. Управа
летовалишта приредила је два излета и то први у Оребић и Корчулу а други у
Бишево, Комину и Хвар. Академска секција из Београда летовала је у Супетру, а
средњошколска у Макарској. Купила је имање у Бијелој за изградњу свог дома.
Секција подмлатка Мјесног одбора Јадранске страже из Новог Сада летовала је у
Башкој Води код Макарске. Обласни одбор Сарајево примио је 1933. на летовање 54
члана подмлатка а у 1934. 75 чланова подмлатка. Женски подмладак Јадранске
страже из Сарајева (ученице сарајевских средњих школа) летовале су 1934. у дому
у Будви. Биле су две групе, прва група од 40 ученица летовала је у јулу, а
друга од 35 ученица у августу. Будва је одала пошту свом великану Стјепану М.
Љубиши. Вође група упознале су омладину са Љубишиним делима и крвавом историјом
краја. Ученице су виделе попрсје које је израдио уметник Долинар. Обласни одбор
Јадранске страже из Новог Сада подигао је свој дом у Доброти. (7)
Тридесетих година 20 века на Приморје су све
више почели да долазе туристи из унутрашњости. Јадранска стража у Дубровнику
одржала је 23. маја 1937. своју редовну годишњу обласну скупштину, којој су
присуствовали чланови управе као и делегати мјесних одбора Котора, Тивта,
Баошића, Дубровника 2 (Груж), Корчуле и Блата на Корчули, те Повјереништава
Цавтата, Велелуке и Суђурђа. Закључено је да се отвори преноћиште за чланове и
подмладак Јадранске страже који из унутрашњости у великом броју силази на море.
Закључено је да се омогући штампање књиге „Водић кроз Боку-Которску” од Петра
Шеровића особитог познаваоца и писца
историје Боке-Которске, у
интересу туризма на Јадрану. (8)
Лист ,,Дубровник” пренео је из ,,Времена” крај
чланка др. Обрада Симића о Цавтату : ,,…стигосмо најзад у лијепи, тихи и
идеални Цавтат, у то прекрасно мјесто на нашем бисер Јадрану, гдје се сваки
Београђанин и Србин одмах осјети као код своје куће, а поготову ја, који сам му
са највећим задовољством вјеран већ 15 година … .” (9)
У листу ,,Дубровник” истакнута је рекордна
посета Србијанаца 1939. : ,,Сва мјеста дубровачке околине, као и сам град,
испуњени су великим бројем наших људи из Београда и Србије, који су дошли на
своје Приморје да проведу љето. Сви хотели и ресторани углавном су испуњени
туристима из источних крајева Југославије, а пред ,,Империјалом”, највећим и
најелитнијим хотелом Дубровника, сваке вечери младост заигра и наша народна
кола. Да нема ових домаћих туриста, осјетила би се велика празнина, јер страних
гости има врло мало, а оних из Савске бановине и осталих западних крајева
Југославије скоро никако.” Лист је потом констатовао : ,,И у овоме се види како
Дубровник у свим гранама привреде, па и у унутрашњем туризму стоји у природној
вези искључиво са источним, а не западним дјеловима наше државе.”(10) Нотар Иво
Станош потврдио је ту чињеницу у
клерикално-мачековској „Народној Свијести” 1940. истакавши „у Цавтату имали гости преко очекивања и то
понајвише оних изван Хрватске”.(11)
Од 1925. ускотрачна пруга повезивала је Србију
са Приморјем. Масовне организације у краљевини Југославији Савез сокола, Јадранска стража, Скаути и Феријални савез
трудиле су се да што више њихових припадника а
посебно деце из унутрашњости
летује на Приморју. Сем провода њихов циљ био је да излетници што боље упознају
своју земљу и њену историју. Народ који је вековима живео раздвојено у више
држава требало је да се упозна и зближи. Друштво Јадранска стража сматрало је
да ће за децом доћи родитељи. И друге установе и друштва имале су своја
опоравилишта на Приморју. Тридесетих година 20 века на Приморје су све више
долазили туристи из унутрашњости. О томе је писао лист ,,Дубровник” који је
поводом посете Србијанаца истакао да Дубровник стоји у природној вези са
источним деловима Југославије.
Саша Недељковић
члан Научног
друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1.Др. Миха Камбић, „Озледни фонд ЈСС.”,
„Југословенски соколски календар”, Љубљана 1930, стр. 86;
2. Инг. Душан Д. Лончаревић, „Наше железнице“,
Београд, 1939, стр. 39, 124, 126; Ајдин Февзија Брацо, „Од „Спахиног воза” до
„Лудог Сарајлије”, „ZFBH info”,бр. 8 јануар 2009;
3.,,Из Цавтата”, ,,Narodna svijest”,
Дубровник, 21. јула 1925, бр. 29, стр. 2; Др. Влахо Новаковић, „Мали
илустровани водић кроз Дубровник и околицу”, издање Љубо Тошовић, Дубровник,
стр. 39;
4. Драг. М. Јовановић, ,,Табор београдских
Соколића на Јадрану”, ,,Соко Душана Силног”, Београд, 1928, стр. 178-180;
„Поход омладинским љетовалиштима Ј.С.”,
„Јадранска стража”, аугуст 1931, Сплит,
бр. 8, стр. 217;
„Излет Јадранске страже из Јужне Србије“,
бр.10, „Јадранска стража”, Сплит, стр.279, 6.октобар 1931;
„Јадранска стража“, септембар 1940, бр. 9,
стр. 384; ,,Подмладак Јадранске страже на мору”, „Јадранска стража“, децембар
1934, бр. 12, стр.520, 523, „Јадранска стража“, Сплит; Извештај главног одбора
Јадранске Страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8 IX 1935, Сплит, стр. 7, 8,
59, 60, 67
„Јадранска стража у Дубровнику“, „Дубровник”,
бр. 17, Дубровник, 29 мај 1937, стр.5;
,,Цавтат као туристичко мјесто.”, „Дубровник”,
бр. 27, 9 јула 1938, стр. 4;
,,Рекордна посјета србијанаца”, ,,Дубровник”,
Дубровник, 19 августа 1939, бр. 33, стр. 3;
Нотар Иво Станош, ,,Садашњица Цавтата”, ,,Narodna svijest”, Дубровник, 18
Рујна 1940, бр. 38, стр. 3;
ИЗВОР: СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ
ИЗВОР: СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ
Нема коментара:
Постави коментар